Учитељ

школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ | 51

Прв три године опет су учитељи у граду Бенагалбону у покрајини Малаги, били принуђени просити по улицама. У престоници Мадриду читао се по новинама овакав телеграм: „Гувернер је издао веома оштру заповест против таквих „саблазни.“ Жалосна му мајка; он крсти именом саблазни кад се проси, а просити се мора, кад деца умиру од глади. А баш у то време дуговала је сама држава учитељима преко девет милиона динара.

Андалузија је веома плодна и раскошна покрајина, и прозвата, је због тога земаљским рајем, ту су највећи богаташи и племићи. Па и у тој тако богатој покрајини, љуто се муче учитељи не примајући плату по неколико месеци, а нико им неће да помогне. У време рата с Америком настале су за њих још горе невоље. Учитељи су гомилама нудили се у војску, али не из љубави према, отадбини, него да не помру од глади. Тешко је волети онога, за ког радиш, а при коме гладујеш. У својој љутој невољи тешили су се тиме, како ће а пре, а после, Шпањолци победити Америчане, па ће бити опште благостање, па ће и они одмах бити исплаћени.

Покрајина Малашка дугује својим учитељима преко 1.201.845 динара; Гранадска преко 200.000 дин. и још остале не мање од тога. А. последња жртва, „свете инивизиције,“ 1826 год. био је грешни учитељ, којега обесише, јер рекоше да је био расколник. А данас су сви учитељи прави католици, ама прави гладници,

< РВАТПОКА.

Основне школе на хрватском сабору.

На сабору хрватском чују се, с године у годину, гласови: да је број основних школа у Хрватској мален и по све недовољан, те ни приближно не може да одговара указаној потреби. Влада и њезини кругови једнако се изговарају тиме, да се број како школа, тако и учитеља, стално повећава. Али то повећање никако не стоји у сразмери са бројем становништва, која се с дана у дан повећава.

Сада има у Хрватској таквих школа 1.249 (ту је ушао и број јавних школа) са 2,224 учитеља, 41 српеких школа са 67 учитеља и 30 приватних школа с 85 учитеља,

За последњих — 15 година, за управе бана Куна Хедерварија, отворено је свега 108 нових школа, Ну, када се узме у рачун број повећаног становништва, онда то није никакав напредак.

Од 380.000 деце, на које се распростире обавезна настава, (од ' до 12 година) не походе школу 132.000 и то једино због недос-