Учитељ

110 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Но, и ако су оваке нарави нешто рођено са човеком, ипак су то црте као и сваке друге навике и дају се лако васпитати, упитомити, ублажити. дато и јесте дужност свакога човека у опште а нарочито оних, који се налазе на старешинским местима да регулишу сами своју нарав, да на супрот мрачним расположењима душе, развијају ону наклоност, која види све у стварној боји. Колико је ово потребно природи школскога надзорника, само се собом казује. Школски су нам надзорници као неки регулатори у послу и раду; ако су они сувише брзи, преки, осорљиви, саможиви, непријатни и т. д. ако нас посећују као непријатељи, који су дошли да нас покосе а не да нас оросе, онда ће они у школским радницима у место преданости к послу створити одвратност, у место љубави према ученицима створити мржњу, која ће донети неповољне резултате.

Па како ће се у томе случају надзорник налазити у приступању своје задаће 2

Он неће ступати у школу као пријатељ и саветник, већ само као представник и стражар закона; он је само и једино оличени закон и натуштеним погледом извештава се о разноликим појавама — успесима или неуспесима — у школекоме раду. И доиста, тешко је описати шта све у таквој прилици учитељи морају да подносе. Опирања и противности само доносе освету, а самовласна цепидлачења, испитивања и пренагљена упадања, учитеље увек озлојеђавају и доводе их у веома непријатна расположења. У таквим случајевима обично никада између њих и надзорника не наступа она искреност, коју треба увек замислити и претпоставити, кад се год хоће да услови и представи известан успех у настави.

Школски надзорници баш најмање треба да су подложни утицају страсти, јер се страшћу не може господарити; страст не поправља. Они треба да се чувају неоправдана, и безразложна гнева, јер он као сушта болест и махна, како може послужити као лек за поправљање туђих махна и порокаг