Учитељ

118 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Ну, осем шчитавања треба обратити пажњу и на тен и изговор, појединих речи и реченица, при читању. Леп и милозвучан тон при читању, са извесном нежношћу при изговарању појединих речи и реченица, вреди толико исто, колико и одабрана композиција одличног композитора.

'Рон је најважнији захтев за естетичко читање. Слушати лепо читање и изговарање реченица у неком саставу вредно је као и слушање лепе песме; јер човека, који разуме, занима.

У тону у читању разликујемо: одмереност (такт), са којом се чланак чита и акценте. ;

При такту ваља имати на уму: са којим разредом радимо%, какве су спреме у читању дотични ученициг Што је | разред млађи и такт је спорији; што су ученици неспремнији у читању и такт је спорији, па, ма то било и у ТУ. разреду. Што се ученици више оспособљавају у читању и бржем прегледању речи и реченица, то се и такт више убрзава.

„Акцентијсу главни м споредни. Важни су и једни и други; али нарочито треба пазити, на који самогласник пада главни акценат.

Приј акцентовању појединих речи ваља обратити пажњу и на провинцијаливме. Друкчије једну реч акцентује Мачванин а друкчије Шумадинац или Левчанин, друкчије Ужичанин а друкчије Тимочанин. Учитељ мора знати, које је правилније, пајто у својој школи и употребити. У нашем крају многе речи веомаррђаво акцентују. Често, где би требало, да главни акценат падне на неки самогласник, они акцентују зађ један ајпо неки пут и дварслога раније или доцније. Н. нрони кажу: ученици или ученћци место ученици, јунаци место јунаци или јунаци, владика место владика.

Даље местојкратких употребљавају дуге акценте н. пр. браћој место браћо, | србћа место србћа, милбстива место мИлостива; научити место научити, проплакати место проплакати итд.

Примера ради да наведем и њихово акцентовање једне. народне песмице..