Учитељ

122 Е РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

масе школа, па ћете чути: јаја, ја-на, ва-на, на-ја, јо-ва, во-ја, се-је, ве-јб, јо-ва се-б, и т. д. Дакле, чујете једну волику вику при којој ученици први слог изговоре као што треба, а на други ударе немилостиво гласом, па још га изговарају за 2—8 тона више но први слог. Нашто је то рашчитавање и викање, кад су деца пре тога из оне лепезице сама састављала од појединих слова целе речи.

Као што рекох она вика при читању, ресултат је шптитавања на слогове; то је многима познато, и, мислим, такође и ја да раздвајању речи на слогове у новом буквару, не би требало места да има.

Ученици 1 и П раздреда не смеју ништа читати, причати и декламовати, док то претходно учитељ не покаже.

(а ученицима старијих разреда, већ се не мора у свему тако радити, осем, ако су ученици истих разреда, дошли неспремнији из претходног разреда.

Али и у првом случају ваља пробрати повећи број чланака од равне врсте, па их као и у млађим разредима ученицима прочитати и испричати.

Оно, што је учитељ један пут показао, не сме исправљати при погрешкама ученичким. Његово је да виче „није“ све дотле, док се сам ученик не поправи, или му други уче ник не помогне. Не зна ли ниједан ђак, тек тада ће учитељ. казати, како треба.

Даље, учитељ треба, да поради код ученика, да они погрешке у изговарању и на улици и при игри исправљају.

Даље, према добу године треба и чланке из читанке пробирати. Учитељ у почетку године треба да пробере лакше чланке, а доцније теже. Лакши је чланак у коме има дијалога но само монолога, лакша је народна приповетка од умет. ничке, тако исто и песма. Најтеже су ствари, како за читање, такб и за памћење и причање описи.

Као што рекох, учитељ мора ученицима чланак најпре: сам испричати. Кад чита не треба да брза. Лакше је читање