Учитељ

ИЗ ДНЕВНИКА СТАРОГ ПЕДАГОГА 125

и физички и пеихички потпуно зависи од своје родбине. Шта би било: од бедног створењца, да му није пуне љубави неге материне, да му вије старања очева и осталих чланова породице 2 | -

Први је и најделатнији дечји васпитач мајка. Тек на друго место долази отац, браћа и остали чланови породице. Касније, као породични помоћници, долазе учитељи, васпитачи, пријатељи и противници, други људи, књиге и т. д. Човек зрео душевно и телесно, управља и сам својим васпитањем. И тај последњи начин васпитања не би требао нигде да се прекида, јер је човеку потребно да се стално учи.

Педагогија нашега времена труди се да човека тако образује, вако ће од њега постати срећан и користан члан евога народа и људског друштва у опште: педагогија није само вештина, већ и наџка, која се састоји из искуства и знања, који потичу из брижљива, поематрања млођана човека. Ми се сада находимо крај колевке те науке, која је одвећ важна за сваког човека, нарочито за родитеље и учитеље. Педагогија као наука о природном и ПЕК васпитању 40вечјем, имала би да обухвати: |

1. Општу антропологију, то јест науку о човеку у опште. а нарочито о човеку који дозрева; педагошку статистику, која до још не егзистује; науку о природним законима телесног и душевног развитка човечјег; патологију и терапију млађане душе; Физиологију и симболику људеког тела. : |

2. Науку о циљу и задаћи образовања, т. ј. о разним позивима. као и о потребним телесним и душевним особинама, за ту сврху.

8. Науку о средствима и оруђу за достигнуће онога циља, о разним уџбеним предметима и њихној ПО РННИЈ примени. о методама. васпитања и образовања ит. д.

У васпитању разазнају се три чиниоца: васпитач, васпитаник и узајамни утицај њихов један на другог, јер се васпитава не само Баспитаник од васпитача, већ и васпитач од васпитаника. Ако васпитач хоће да у васпитачкој вештини не стане или да и назад не удари, мора га васнитанин пострекавати на постојано усавршавање. Тешко васпитању, ако васпитач игнорише нарочити дар и наклоност детињу! Такво је васпитање назадно и погрешно. Први је и најважнији захтев васпитања, да васпитач скроз познаје свога васпитаника.. Откуда_ потичу толике жалбе против непослушности, непристојности, лености и покварености наше омладинег У чему то лежи, да је једно исто дете код једног наставника лено, зловољно, непослушно, докле се код другог одликује саевим супротним особинама 2.