Учитељ

154 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

у Русији ствар о слепима, о њиховом васпитању налази се у рукама „попечитељетва за слепе императорице Марије Александровне под покровитељством императорице Марије Теодоровне“. Данас ово „попечитељство“ броји на 1000 чланова, а у месним одељењима има до 4000 чланова, а капитал „попечит.“ достиже до два милиова. Под овим „попечит.“ има 28 завода, где се чувају и обучавају слепи, у овом броју је 21 школа за слепу децу, једно прибежиште занатско за одрасле, 2 за престареле, три болнице за лечење очију, и једне радионица, за обучавање занату одраслих.

Главни уџбени завод попечитељетва, је „Александро-маријинско училиште слепих“, које се налази / Петрограду, на Апотекарском 0острову (Песочнаја улица бр. 30). У њему се обучава 68 мушкараца и 48 девојчица. У двадесет губернијских школа општи број питомаца долази до 200 душа. |

Кад би се погледало на гомилу деце, кад су пуштена у велико двориште „Александро-Маријинеког училишта“, не би ништа особито пало у очи на први поглед. Видимо обичну гомилу деце. Иду подвојено, парно, у групама, играју се, трче, гимнастишу, љуљају се на љуљашкама, окрећу се, састају се, растају се, скидају капе и т. д. Не можемо одмах да приметимо, да осуствује вид. Са јачом пажњом треба загледати, те да се примети слепило, укоченост стотину зеница. У соби за оставу радова видећете котарице, четке ит. Д. И све ово брижљиво урађено, нема на њему трага, да је рађено са осуством вида. Деца, обична деца, расту, уче се науци и занату. Но како се ово обучавање вршиг — О овоме да кажемо неколико речи.

Прво да погледамо писање. Први покушај, да се слепа деца уче читању учињен је Гаијем у Француској; он је при концу прошлог столећа основао у Паризу први институт за слепе; овај завод, узгред нека је речено, остао је и до данас један од бољих. Гаије је први смислио да печата књиге за слепе са испупченим словима, која се читају помоћу пипања. Гаије је употребљавао за те књиге доста крупну азбуку латинску. Ова азбука и у овом виду остала је врло дуго. Неки раденици, који су се занимали са обучавањем слепих, чинили су неке, али врло површне измене, нпр. заокругљавали су слова, лепили их на хартији и т. д. Но мало по мало увиђало се да је латинска азбука врло тешка и нејасна за слепе. Тако су почели да смишљају простије рељефне знаке у виду линија, кука, кругова, разних праваца као: одвесно, хоризонтално, косо на ову или ону страну. Овако један исти знак, права црта може да означава неколико разних слова, гледећи на то да ди је права, крива и т. д.