Учитељ

ВАСПИТАЊЕ СЛЕПИХ 135 Последња система, коју огледа већина предавача у училиштима, са слепе, опет припада Французу Брејлију. Он је саставио азбуку из тачака истог размера, које су различно у три реда распоређене. Тако, слово а означава се дзема тачкама, које су у горњем реду; ове две тачке у нижој врсти означавају н, три тачке у горњој врсти — Ф, три тачке у нижој у, и т. д. Овом ориђиналном азбуком оштампане су целе књиге тако, да слепи нпр. макар то било и у нас у Русији, имају своју приличну литературу. У списку наштампаних овим испупченим писањем, издања, „попечитељества“ ми видимо цео каталог, који садржи 29 назива, има књига црквеног садржаја, чланака из „Дечјег света“ Ушинског, Географија за почетне школе Пуциковића, Басне Крилова, Елементарна Зоологија Сент-Илера, даље има Руска историја Горбова, карта Русије, плач Петрограда, историске приче и т. д. Ова издања продају се по цену од 75 копјејака до 7. рубаља, гледећи на њихов обим, у стоваришту Александро-Маријинског училишта; овде је у садањем времену заведена и типографија у којој. раде сами слепи

Ш.

Најзанимљивије је, разуме се, да се зна, каким се средствима педагози спреме за предавање слепима очигледних предмета, где игра главну улогу гледање У броју ових предмета су на првом месту Географија и Природна историја. Лекције Географије почињу се обично тиме, што се деца уче да се у разреду оријентишу, у школском здању, у дворишту и у оближњој околини; таким начином добијају неко појимање страна света, праваца у опште, о простору и дужини. Деца налазе дуварове школе, дају им разне називе, саобразно месним условима (н. пр. обележавају их именом „коридорни“ „прозорски“ ит. д.;) уче се да разликују те дуварове, да одређују где се који од њих налази при овој или оној позитури посматрача (с десна, по зади, с преда, е лева.) По упознању са топограФијом разредне собе, уче их распореду целога здања, после дворишту, припадајућим оделењима дворишту. Мало по мало ствара се“ у њих појам о рељефу места, о равници, узвишењу, планини, реци, пруду. Даље, у овој поступности упознају их са вароши где су, после са суседним селима и засеоцима. 'Ту се даје, колико се може, појам о сунцу, чију топлоту и положај слепи осећају, о његовом кретању, изласку и заласку. У другој години упознавају их са месностима, које леже ван граница вароши, после дају им појам о 06_ ласти те вароши и о целој држави. Такр лагано прелазећи од дели-