Учитељ

196 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

мичних ствари ошштима, дете добија појам о устројству целе земљине површине. У другој половини другога курса упознавају се са глобу- | сом, разуме све, рељефним; показују им полуве, екватор, поделу земље на половине, Пипајући својим осетљивим претима површину глобуса, слепи се уче да нађу Европу, а после наилазе и на друге делове _овета. Могу се потпуно упознати са главним планинским ланцима, а тако и са границама држава, ако су границе изведене рељефно. У доцнијим годинама може се дати појам о географској мрежи, т. 10 меридијанима и паралелним круговима, могу 09 упознати са важнијим календареким знањем, објаснити округлину земље, промену времена преко године, дан и ноћ. На глобусу за слепе главне линије — екватор, меридијан, поларни кругови обележавају. се редом екеерчића, мора и језера престављају се удубљењима приближно за 1— 17, сантиметар; реке се обележавају улепљеним вуненим концима, градови. испупчењима величином по величини вароши, која се обележава. Појам о границама оделитих држава даје се нарочитим картама, које се растварају по границама, У бољем случају, овобито у Германији ре_ љефне карте направљене су од гипса. Ове су карте врло чврсте и особито су добре за престављање мањих рејона, н. пр. евога града и његових ближих околина. За израду ових неопходно је, свакако, прво израдити Форму за извођење, а кад је она готова, онда се по њој може извести толико егземплара, да сваки ученик добије по један. Овај начин лаганог сазнања пипањем примењује се и у изучавању природне историје. Животиња н. пр. било жива било напуњена, именује се, па ее да ученику у руке, = овај пипајући је изучава, сваки њен део. Ако ученик већ има познанетва са неким типовима, онда га учитељ наводи на мисао о сроству нове животиње са раније познатом. Тако ученик проучи животињу у свему. Истога овога држе се п у проучавању биља и минерала. Чини се да нема могућности да слеп разликује минерале за шта је потребан вид, те да се види боја. Ипак, у овоме слеп се помаже слухом; он по звеку распознаје минерал, што окат не може. Из области уметничких наука слеп не може добити толико знања, колико окат; али ипак и ова област науке није сасвим неприступачна за слепе. |

(ЕВРШИЋЕ СЕ) |

——— фе--===—