Учитељ

ВАСПИТАЊЕ СЛЕПИХ 199

вамо упражњавање на апаратима, но и свако групно вежбање, па било то у колу, било у марширању, при, састављању редова, ланаца, четвороугалних и других Фигура. Све ово особито освежава слепе и њиме се сва вољом баве.

Сваки који се занима судбом слепих, неизбежно је дужан да пита себе: шта могу елепи да постигну, чиме, којим занатом најбоље може им се осигурати животни хлебг — Један слепорођен Енглез, човек врло енергичан и вредан, једном се поводом овога изразио: „Слепац има непријатеља од две врсте. Једни су, који тврде да слеп није ни зашта способан, а други, који тврде да је способан за све, али тако исто у понеким случајевима видимо да нису ни зашта. Узмемо ли у обзир средње стање, онда ћемо увидети, да је мало радова којима би се слепи могли отхранити. Плетење котарица, столица, прављење четака и метала, врећа, сукање конопаца, а за жене шивење, прављење мрежа, плетење — то вам је све, што је приступачно маси слепих већини |“

Котарице, плетива и четке на свима изложбама. у свима стовариштима израђезина слепих заузимљу најбоље место. У изради ових етвари најтежа је, за њих Форма, особито округла. Слеп поред најбоље воље не може, као окат, да увиди кад се оступи од Форме. Услед овога слепи плету на калупима, јер овда правилност Форме ту је. У Лондову има таквих мајстора слепаца, који непрестано имају рада и по кадкад зазађују по 10 рубаља недељно. Маријинско училиште, које брижљиво прати судбу својих бивших питомаца, сваке године у свом извештају јавља о њима. Тако, двојица који су скоро пуштени и који су добили нешто новаца од попечитељства, снаблели ву се алатима, раде код куће, те се тако сопственим трудом исхрањују. Многи, који су пређе изашли, тако раде. Двојица су при манастирима, а неколико њих узела је Фамилија, те се о њима брине. Потпуно сироти и мање способни остају у раденичком уточишту К. К. Грота, чије је здање у дворишту Маријинског училишта.

Да бацимо сада поглед на предавања из уметности, т. ј. на нластику, сликање и музику. Олеп има преставу пластичности, те по томе пластичност у простијој Форми приступачна је слепом. Цртање тек ако може да се изводи нешто даље од правилних геометријских Фитура помоћу лењира и циркла, а у пластици, само ако ученик ивпољи дар може се ићи до већег савршенства. Основна задаћа, у ошште, учењу у пластици јесте, да се развије осетљивост прстију,