Учитељ

178 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

величине. Само, иза тих привидности помаља се стварно сиромашно, или боље рећи мало књижевно газдинство. У идејама нема ни оригиналности ни величине; осећања су слабог интензитета; уметничко одабирање разблажено примеецима вулгарности, а уверење нема оне јачине што одаје велике духове. Иза сваког тврђења као сенка стоји скривена сумња; слабост емоције допуњује се громкошћу израза, а количином градива покушава се прикрити недостатак снажних доказа п лабавост размишљања.

Тако је, у неједнакој мери, на свима пољима. Ипак има једна врста књижевности у којој смо пређе били сиромашни а данас смо већ убоги. 'То је дечја књижевност. Пре десетак-двадесет година имали смо мало по количини, али добре каквоће, данас, код много дечјих књига, наша деца остају без добре лектире. МИ у другим књижевностима, дечји писци представљају не само по вредности, већ и по броју један незнатан одред. 'Го долази са тешкоће посла: мисао која пролази од ума треба да. прође кроз два дестилатора: један, то је љубав према деци, и други, то је дубока проникнутост у душу дечју. Уз то ваља владати пером тако, да тон не пређе домашај дечјег сватања.) ИМ кад тако стоји, било би сувише непромишљено тражити оригиналних радника те струке у нашој књижевности. Ми смо их, међу тим, имали у Змају, Чика Стеви, а донекле и у Ненадовићу. Са прерадама требало би да стоји боље: написати, то је посао првог реда, одабрати и преправити, то је рад за који се иште мање способности. Ипак, ми не можемо без неке срџбе погледати многобројне дечје књижице, што последњих десетак година посташе лош другар нашој деци, а тежак порез нама родитељима. Изгледа као да је дечја књижевност постала извор материјалних угодности; штети се дечји мозак, да се помогне стомаку дечјих писаца. С малим и часним изузетком дечју

17 Опширније сам о томе писао у Проев. Гласнику за 1898 год. св. за март.

;

| | | 3