Учитељ

ВАСПИТАЊА МАЛЕ ДЕЦЕ 269 Рајнелом, Буланжеом и др., дружио се с енглеским мисаоним човеком Јумом, но на послетку завадио се са свима, па чак водио и жестоку борбу се Волтером. Русо је, на послетку, умро у душевном растројству 11794. године.

Своју теорију васпитања Русо је изложио у спису „Емил“, који је изашао 1762. год. У том свом делу Русо је силним изразима шибао ондашњи начин васпитања деце у Франауској; излазећи као енергичан заштитник деце, тражио је да се при васпитању деце узимају у обзир особине дечје природе; пајвише је био за чување природних услова живота н образовања. Русо је захтевао искреност и блатост у васпитању, који су били забачени ондашњим бездушним друштвом, и противставио је ондашњој распуштености моралну силу воље. Русо је својом књигом изазвао на очајничку борбу све сувремено друштво, показујући његову (друштвену) моралну слабост. Чудновато је да је појава „Емила“ произвела велики страх. Представници науке и школе устали су били против Русо-а. Париски парламенат осудио јету књигу да се спали, а писац њен морао је се спасти бегством у Женеву. Нои у Женеви књига Русовљева била је осуђеиа и спаљена, а сам писац је објављен као нови безбожник. Русо је морао удалити се и из Женеве, али је ипак продужио борбу са својим непријатељима. Он је нашао одбрану у публици и штампи која је хвалила и узносила књигу до небеса. У оп-. ште, ниједна педагошка књига није обратила на себе толику велику пажњу у свима слојевима друштва, као „Емил“. И. педагози, и научењаци, и песници, и Философи, и људи м

жене, заносили су се идејама Русовљевим. Велики немачки _ песник Гете назвао је ову књигу природним еванђељем ваститања. Знаменити немачки ФилосоФ Имануил Кант изразио се, да га ниједна књига није привлачила тако силно, ни одушевљавала тако много, као „Емил“. Утицање ове књиге на публику било је чудновато. О томе сведоче, између осталог, Грим и Јум. Овај последњи је говорио: „Тешко је исказати