Учитељ

268 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

или Фвлософске стране; треба узети у обзир и степен цивилизације Француског народа у ХУШ веку. Мисли Русо-а. постају потпуно јасне само у свези са стањем ондашње цивилизације. Њихово значење није само педагошко него и опште историјско. У овом чланку, наравно, ми не можемо тако одширно узети ово питање. Према томе, ми нећемо говорити ни о опште-историјској, ни о политичкој, ни о ФилосоФској страни питања, него ћемо се ограничити само на педагошку страну. Него ту се баш и јављају тешкоће и препреке. Ствар је у томе, што Русо често излази из свог положаја, који је савршено оправдан с погледом на годишње социјалне услове, и развија своје погледе у строго логичној поступности. Ко симпатише основном мишљењу Русо-а, тај ће наћи да је правилна и сва његова теорија васпитања. Но често пута основа о које се полази не одликује се апсолутном истинитошћу; по томе изводи Русовљеви правилни су само релативно. Услед тога неопходно су потребни коментари ради објашњења онога, што се у његовом систему јавља као продукат реакције, про-

тив покварености ондашње културе и што има апсолутно значење.

Биографски подаци тако мало помажу објаснити педагошке принципе Русоа, те су и ти подаци за нас мало поучни. Из живота Русовљевог као сигурно знамо, да је он син Франуског бегунца, родио се у Женеви 1712 год.) не добивши основног образовања школског, тек од 15. године занимао се својим самообразовањем. Русо је проводио с почетка живот пун разноврсних догађаја, много пута је мењао своје занимање. Био је неко време васпитач приватног лица у Лиону, но при послетку проводио је живот усамљен, и главно своје време посветио је литерарним радовима, Философским и публистичким пословима. У салону госпође Епине, Русо се упознао са енциклопедистима: Диодром, Даламбером, Холбаком и др, па чак и с немачким ученим писцем Гримом; шта више, он је једно време водио преписку « Волтером, абатом