Учитељ

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕЦЕ 248

Овде треба коментара. Русо збиља мисли да је најбоље васпитавати дете у сеоској слободи, у додиру са самом природом; саветује да се дете отпрати, заједно е васпитачем, сеоској дојкињи да дише свежег ваздуха, место исквареног варошког; природним васпитачем деце сматра мајку а за тим оца. „Свагдашња хранитељка мора бити мајка, вели Русо, а свагдашњи васпитач-отац. Из руку матерњих дете мора прећи у руке оца“. Даље, он објашњава: „Разборити, па макар и ограничепи, отац васпитава боље него највештији наставник у свету; срдачност пре ће и корисније заменити талент, него ли талент-срдачност“. На другом месту својега списа. Русо још лешше говори о обвезама очевим. „Рађајући и хранећи децу, отац испуњава само трећи део своје дужности. Он је дужан дати човечанству људе; он је дужан дати друштву корисне чланове; он је дужан дати држави грађане. Онај, који не може испунити ове дужности оца, нема права ни да буде отац. Никаква оскудица, никакав занат, ни рад, никакав велики положај, не избављају га од дужоости хранити п васпитавати своју децу.“ Русо врло опоро говори против обичаја богатих људи узимати васпитача за своју децу. Таквим очевима он баца у очи следећи прекор: „Продана душо, зар ти мислиш за паре да нађеш оца твоме синуг Не обмањуј себе; ти находиш за њега ке учитеља, него само лакеја, који брзо образује другог лакеја“.

Васпитачем деце, ако отац због неког узрока не може да испуни своје обавезе, може бити не најамник, него пријатељ оца; од васпитача тражи се много добрих особина. Између осталога, Русо тражи, да васпитач буде добро образован и млад да би се он могао начинити другом свога уче. ника и користити се његовим поверењем, делећи с њиме ње· тову забаву. По мишљењу Русо-а, при великој разлици година не може се образовати постојана привезаност међу васпитачем и васпитаником. Даље, све васпитање мора се нераздвојно находити у рукама васпитача, почињући од рођења детета