Учитељ

ХЕУРИСТИЧКИ МЕТОД У ПРЕДАВАЊУ РАЧУНА 281

би корисно само ономе учегику, који одговара, јер остали га не би чули, пошто су заморени.

Али с времена на време може се у почетку часа позвати неки ученик на таблу и задати му да изложи у целини ресултат из једног од раније обрађених предавања Ако су претходно сви детаљи тога ресултата били усвојсни и питањима поновљени и утврђени, онда се можемо вадати, да ће сви ђаци, сем најслабијих, моћи исказати то у

· целини без погрешке.

Али како, с дидактичког обзира, запиткивање једнога ученика не сме трајати дуго, овда горе именовану пробу треба изводити што ређе, главни циљ еличној проби нека је вежбати ученике да своје мисли казују не само с места, опкољени друговима, но и на табли, где они осећају већу одговорвост и где су остављени самима себи, не надајући се туђој помоћи. Говорити с места, из гомиле, сасвим је друга ствар, него говорити пред гомилом. У првом случају опажа «се потпора свих околних ђака, ма се то и не приметило по спољним знацима; при неуспеху — незнању — у гомили је лако изврдати и сакрити се иза других; стид, самољубље, ти важни покретачи рада тубе знатан део своје моћи, кад човек зна, да он ради, као део оне целине, која може да оцењује његов рад.

Ученик се мало друкчије осећа, кад се издвоји из гомиле, и та разлика тако је велика, да се врло многи сасвим изгубе и забораве што ву научили, изгубе дар говора и не умеју да нађу згодне речи да се изразе, ако раније нису у томе вежбани.

По веби се разуме да се проматрања такога рода немогу, у свој целини, раштрити на школски живот, јер за ученике је много важнија контрола од стране учитеља, него ли контрола разреда. Но ипак утицај друштвеног Фактора у учењу несумњиво постоји и игнорисати га била би велика погрешка. Баш зато је потребно да се с времена, на време, па чак и у млађим разредима, изазива по неки ученик те да сам, пред својим друговима, разговетно искаже своје мисли. Та, мера има већи васпитни значај, него научни. За знање је потпуно све једно, да ли ће ђак, стојећи пред таблом, исказати све, шта треба, по реду, или ће са свога места пазити шта други одговарају и бити спреман да одмах настави одговор његовог друга, кад му се учитељ обрати питањем: „де, ти, даље.“ Ну зато колико живота, колико дружевног рада бива у разреду кад сви ученици узимају учешће у одговарању. Рачуница је с тога гледишта предмет врло неблагодаран. Њени се закључци не могу исказати само усмено; њих ваља и писати. Ако се, при доказивању каквог правила, изводи један.