Учитељ

ЕВО ЕРЕ У

280 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Хеуристички метод нема потребе да се лаћа тих сумњивих „средстава, којима ве циљ никад не може постићи. Догматички метод не оживљава предавање, него мучи ђаке досадом и непокретношћу и, немоћан борити се са својим природним непријатељем — непажњом, учи ђаке нераду, апатији, дремежу. Хеуристички метод уноси живот, интерес, буди енергију, изазива вољу и жељу к послу.

У употреби хеуристичког метода има две тешкоће на које треба обратити пажњу. Прва је у томе, што на општа питања одговарају, пре евију, једни и исти т. ј. бољи ђаци. Ако се допусти да само они одговарају, онда ће се остали ученици претворити у пасивне слу шавце, а тиме се промашује циљ хеуристичког метода. Ако ли пак не дозволимо да одговарају само бољи ђаци, онда њихова ревност може ослабити. Из такве дилеме има излаза: расепоређуј питања, по мери њихове тешкоће, на све ђаке. На лакша, или раније решена, питања нека одговарају средњи и слабији ученици; најтежа питања нека чешће решавају бољи ученици.

Друга тешкоћа, при употреби хеуристичког метода, у овоме је: што ученике не можемо вежбати у разговетном и логичком излагању мисли и доказа. Та претпоставка отпада. Прво треба имати у виду, да ће за вежбање ученика у разговетном и логичком излагању мисли бити доста и разноврсне грађе у старијим разредима, у којима се предају други, тежи одељци математике, не треба губити из вида ни то, да сваком вежбању треба да претходи поука. Веома је погрешно мислити да ће се ђак путем поучавања научити да исказује своје мисли разговетно и у вези. Разговетио и логички исказивање мисли може се јавити само као плод разумног односа према њиховој вези. и логичности. Но баш њих неће ни приметити, ни разумети, нити усвојити ученици који морају само да слушају и бубају из књиге. Напротив, ученик, који сам својим сопственим напрезањем изводи једну мисао из друге и сам доводи у узајамну свезу и логичнот, одлично ће да усвоји суштину разговетног исказивања ; њему ће доцније

„бити лакше обући разговетне мисли у разговетну Форму. А успех у

језику, тачности и правилности израза, може се постићи и хеуристичким методом, као и догматичким. " Најпосле, хеуристички метод не искључује могућоост да један

ученик разговетно искаже ма какву тему; али томе не треба често

прибегавати тако, да то постане обичај: такође не треба ни пошто томе посвећивати много времена и радити при крају часа, када је пажња већ уморена; у таквим приликама разговетно исказивање било