Учитељ

ХЕУРИСТИЧКИ МЕТОД У ПРЕДАВАЊУ ЧАЧУНА 245

који неприметно, и без штете по саморадњу, води ученике путем, којим је прошао цео рад људеки при стварању науке. Према развитку дотичног ученика и према, тешкоћи теме која се разрађује, учитељ, питањима, сужава или проширује сверу самосталног истраживања од стране ученика. По себи се разуме, да се ученицима, само у врло мало прилика, може оставити потпуна слобода истраживања. Школско предавање стоји у вези са временом, програмом, саставом разреда, што се све мора узети у обзир.

Потпуна слобода не може се дати ученицима ни онда, кад решавају питања, која, по тешкоћи, надмашују њихове душевне моћи. У опште, употреба хеуристичког метода тражи од учитеља велику тактичност и умешност, без чега се, у осталом, не може предавати никојим методом. Вештина учитељева огледа се у паметном избору примера, које наводи, и, њиховом згодном формулисању. С једне стране, та питања треба да одговарају моћима ученика; с друге пак стране не треба да су тако проста, да не изискују никаква размишљања, јер се тиме не постиже главни циљ хеуристичког метода развијање саморадње.

Свако правило, које изводе сами ученици уз неприметно руковођење и управљање од стране учитеља, најпосле Формулише сам учитељ и тек тада наређује да се добро запамти.

Тако предавање има, сем наведених, и друга дидактичка преимућетва. Тако ће предавање бити живо и интересантно, а кад би се радило којим другии методом, било би и сувише досадно; Оно, без икаквих репресивних мера одржава пажњу у ученика искључиво характером свога метода, који тражи учешће целога разреда у изради свакога питања. Све је у хеуристичком методу основано на питањима, али не на оним питањима чиј је једини циљ да се уверимо јесу ли ученици научили задату им лекцију. Учитељ, који предаје рачун хеуристичким методом, згодним питањима и понавља, и објашњава и иде даље.

Догматички метод тражи активну пажњу, а хеуристички метод сам пробуђује пасивну пажњу. Но активна је пажња способност, која се напреже усиљавањем воље и која, мора бити обрађена учењем. Ослонити се на њу одмах, у почетку, значи тражити од деце нешто немогуће, тражити оно, чиме она још не располажу и што им, временом, мора дати сама школа. Догматички метод наређује ђацима, да пажљиво слушају све што се говори у школи. Хеуристички метод не наређује ђацима ништа, па ипак одржава највећу пажњу. Догматички метод не може проћи без опомена и кажњавања.