Учитељ

218 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

истине. Од характера тога процеса једино зависи оно развијање умних сила ђачких, које се приписује рачуну, као наставном предмету. Што се веће поље оставља, при учењу рачувице, саморадњи ученика, тим ће већу корист донети њиховом умном развијању.

Слично правило могло би се извести и за све остале наставне предмете. Али примена тога правила у другим наукама отежава се характером њиховог наставног материјала, који је већином спољашње знање, које ђак не може поцрпсти из себе,

Тих препрека нема у рачуници. Њен извор, понављамо — основни појам о броју, —- већ се сложио у глави ученика, и, ученик,.

црпећи наставну грађу из тога извора, црпи је из своје свести. Спољашње знање, у рачуници, јесте за ученика само терминологија, која. је врло сложена. |

Догматички метод, који је врло лепо окарактерасан рачима: „да. је то тако, ево доказа“, уништава, у предавању подобне науке, она. иреимућства, која мало час споменусмо, а уједно с тим и њену развијајући моћ. И у интересу знања, и ради циља школа за опште образовање једини правилан метод предавања рачуна може бити признат метод хеуристички, који води ђака на пут самосталног размишљања и симосталног истраживања. У интересу знања он је користан по томе, што је најтачније знање само оно, до кога се дошло. сопственим напрезањем ума. Ради самог циља, коме греде школе за опште образовање, најподесни је хуристички метод по томе, што даје: широко поље саморадњи том најглавнијем покретачу интелектуалног развијања. Предаје ли се рачун догматичким методом, онда оба именована фактора одсуствују; улога ученика своди се само на ово: да елуша, прати, прима и задржава ново знање, или да га набуба из књиге. Такво разумевање, примање и задржавање, ма како да је савршено, јесте потпуно пасивно; у таким приликама ум је лишен слободе; он само прима, а не ради; уобразиља не ради; разум ради јед. нострано; тражи се голо памћење.

Напротив, хеуристички метод, чија се суштина налази у речима: „размислите, како то бива,“ изазива напрезање свит умних моћи ученика; они треба памећу да изазову своја пређашња знања, уображењем да их споје у различите комбинације, расудком да реше, која је комбинација најзгоднија за дотични случај, и да новим напрезањем памети задржи добивено знање.

Хеуристички метод тражи, да учитељ од самога почетка учења рачунице, не изводи ни једно правило пре но што ђаци сами дођу до њега одговарајући на одабрана питања, Та су питања путовођа,