Учитељ

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕЦЕ = 214

Веома су интересне, тахође, мисли Русовљеве о штети љуљања деце. „Да би умирили децу и зауставили да не плачу _—_ он вели — употребљују час љуљање и миловање, час претњу и казну. На тај начин, ми чинимо или оно, што се допада детету, или тражимо од њега оно, што се нама допада — средине нема. Оно мора или заповедати или покоравати се; према томе, прве његове идеје јесу господство или ропство. Не уме још ни да говори, а оно већ заповеда; како није у стању радити, оно се већ покорава; а по негде трпи казну пре, него што може сазнати своју кривицу, па чак пре, него ли што може погрешити. Тим начином у младо срце усађују страсти, које по том сваљују на природу и васпитавају у детету злобу“.

(СВРШИЋЕ СЕ)

о февивфе

ХЕУРИСТИЧКИ МЕТОД У ПРЕДАВАЊУ РАЧУНА

— >=—

Није све једно рећи: „да је то тако, ево доказа,“ или „промислите, како то бива.“ Између та два метода и њихових резултата велика је разлика. Без ђачке саморадње, без интереса према предмету, све се своди на спољашње знање, на слушање и памћење, јер се без саморадње и интереса не може усвојити и слободно располагати својим духовним благом. Сам ученик мора да заради то благо, ако жели да слободно рукује њиме.

Рачуница је чисто аналитичка наука, која црпи и даље развија логички садржај основног појма о броју.

Тај појам има еваки, ко год почне учити рачун; тачније: готови | су они елементи из којих се образује појам. Према томе задатак систематског течаја рачунице, у млађим разредима, у овоме је: да ве, сложив елементе појма о броју и давши му мање бише тачну дефиницију, постепено отворе и исцрпу елементарна својства броја путет анализе садржаја основног појма.

За сам циљ, коме тежи школа за опште образовање, процес усвајања истина, рачуница је толика исто важна, као што су и саме