Учитељ

286 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

природну поквареност људску, у судбину и опредељење човеково. Према свему томе високо уздиже догмат о милосрђу.

Овакво су учење прихватили и на његовим начелима организовали се у засебну Философску дружину, следбеници Јансенови, који су се назвали по њему: јансенисти и који су своју агитацију развили највише у Француској. Средиште њихово беше манастир Рог! Коуа1 де Сћаштрз („Порт-Ројал је дружина усамљених књижевника већином световних људи... пре него што поста школа за побожне и просвећене људе, Порт-Ројал беше женски манастир, основан 1204. г. у Шеврезу код Париза... 1636. г. поп Сен-биран дође ту и буде од калуђерица лепо примљен. Он уреди у старом манастиру пољском (де сћатрв) и испоснички ред, у коме се истакоше славни пустињаци: Андилије и Антоније Арнолди, браћа игуманије Анђелије, Ле"местар, Де Сасвије, Никол, Лансело, Фонтен, Тиљмонт ит.д. — М. Ђ. Милићевић.) близу Париза. Ту су се стицали најзнатнији умови из реда јансениста и ту се одавали дубоким етудијама. Јансенисти ву се одликовали слободоумљем и високом моралношћу. А уз Философске и теолошке студије најрадије су се бавили педагошким повлом и у практици и у теорији. Они су дали некодико одличних педагошких писаца, масу уџбеника и велики број педагога практичара, Због свега тога, њима припада врло важно место у историји васпитања и наставе. Они својим јавним радом обухватају време од читавих 100 година, почев од појаве Јансенове хњиге у 1640 години па, до краја прве четврти ХУШ века, када им је ред суспендовао Лудвик ХЛУ по жељи папе и језујита, који су били вазда противници и гониоци јансениста и који су и књигу Јансенову били забранили. У ХУШ веку јансенизам угушиван од католика и језуита по свој Француској, избио је у разним облицима кроз филозофију тога века и тиме људској мисли учинио великих услуга. А Формално је се преселио у Холандију још 1670. г, и тамо се организовао под именом „Утрехтске цркве“ у граду Утрехту.

Највише гоњења због својих мисли и критичких погледа трпели ву јансенисти од папа, језујита и католичких краљева. СО тога су били принуђени сву своју отпорну снагу изливати у својим полемичким, "Философеким и педагошким списима и тихом васпитачком раду у својим такозваним „малим школама“, које су оснивали уз манастир Порт- Ројал близу Париза и по другим местима. Њихов рад праћен девизом „ћутање и трпљење“, коју су сами истакли, уродио је корисним последицама по људску образованост и за то је од интереса по наше читаоце, разгледати рад људи тако заслужних по опште обра-