Учитељ

288 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

реда, као једне друштвене јавне Фракције, — јер је апсолутистичка, влада Лудвика ХЛУ. назирала у њима читаву опасност по цркву и државу, — ипак је та борба обесмртила имена јансенистичких вођа, као људи дубоких несебичних уверења, високе моралне чистоте, силнога ума и големога књижевног и педагошког талента. Књижевни рад њихов чини епоху у историји литературе Француске. А на педагошко поље рада, јансенисти су истакли из своје зредине читаву групу даровитих педагога, који су дизали школе, интересантне по својој организацији, и издали дуг низ одличних уџбеника из свију наставних предмета. Кад додамо још, да је јансенист Де-Саси одлично превео Свето Пиемо на Француски језик, онда ћемо тек моћи појмити, како је морао бити силан утицај јансениста на мишљење њихових сувремевика.

Вреди пажње та појава, што се у ХУП. веку на два различна, краја Европе јављају слични покрети у корист моралног савршенства и слободе савести, те је тај нови Философски поглед на живот створио и у области васпитања два сродна гледишта. На истоку гоњена секта моравске браће, одгајила је у своме крилу тако колосалну педагошку снагу, као што је Јан Амос Коменски. На западу, у Франуској, срећемо код јансениста читав ред даровитих педагога. Нико није боље од ових „изгнаника правде ради“ био уверен, да се остварење ових или оних начела постиже најтемељније путем васпитања омладине у извесном правцу и помоћу извесних метода. Власт над умовима — велика је власт. Овладавши њима, Коменски је отварао школе, марљиво склапао уџбенике и писао педагошка упуства. У истом циљу, издржљиво, неуморно, и у прков евима препонама, трудила су се и радили на педагошком пољу и јаисенисти.

Школе јансениста, тако зване „мале школе“ (Решев Есојев). јавише се 1687. године, правилно су уређене 1646. год. а коначно су затворене наредбом Лудвика ХЛУ. у марту 1661. године. Оне су неколико пута затваране и понова отваране. Влада их је затварала свагда поводом већих 'сукоба јансениста са језујитима, а затваране су и због размирица познатих под именом „Фронде.“ Али, без обзира на сметње и свакојаке незгоде, мале школе имадоше опет сјајан успех. Оне стекоше голему |важност, ја томе су допринели, најпре“ сам знаменити оснивач њихов, па за тим умешност њихових наставника, реформе наставних метода, добри уџбеници, оригинално и правилно решење и примена многих животних питања на основну и средњу школу. А тиме се тумачи, за што је кратак живот малше