Учитељ

ШКОЛЕ И ПЕДАГОШКИ РАД ЈАНСЕНИСТА 289 школа, имао тако велики утицај на наставу и васпитање у Францу“ екој школи, како то мисле сувремени педагози Француски.

Оснивач малих школа, творац и отац педагошког рада у јансениста беше знаменити у своје време поп Сен-Сиран“) Његови погледи на васпитање деце одликују се високим идеализмом. Он беше дубље и искрено уверен, да „васпитавати децу, управљати детињомдушом — јесте шосао већи ц важнији но владати целим светом.“

Од оскудице васпитања ничу сва људека зла и несреће и сви нереди и сметње друштвене. Сен-Џиран није имао довољно оштрих речи, којима би прекоревао родитеље за њихов немар према васпитању дечјем, а у колико је ту умео кудити, у толико је одушевљено знао хвалити и уздизати родитеље, који су се бринули да васпитају децу. До дна душе болела га је тадашња пониженост учитељског реда, јер је дужност васпитача цењена врло мало и од ње је еваки бегао..

Сен-Сирана је поражавала та чудна противуречност, што важност васпитања по људе није нико порицао, а учитеље је свак живи: презирао. Чак су племенити људи сматрали за част походити болнице и тамнице, имати додира са преступницима па чак и са заражљивим болесницима, само не са учитељима, нити са школом и децом.

„Шта може бити грозније и одвратније од посла лекаревог, говораше он, — али урођена у свих људи љубав к животу одарила: је положај лекарев особитом почашћу. А да колико је важније бити учитељ! Васпитати децу и жртвовати живот свој за другога — подједнако је. То су два јунаштва, равне вредности за хришћанина.“

»„ Одати се васпштању деце, — то је голема срећа и велика добродетељ.“ „Љубав према деци и труд уложен на њихово васпитање у хришћанеким врлинама, најбољи су пут за опроштај греха и утех» на смртноме одру. Марљиво и трпљиво васпитање ових малих уздиже и оевећује душу васпитачеву. Не ставници су деци не само анђели жранитељи, они су — богови, који воде мале људе путем савршенства,“ „Деца су — велико благо; томе је учио син божији, који је према њима увек био пун: милости.“ Ја би био најсрећнији, кад би свој жи.. вот могао провести с децом. ке

Тако је мислио Сен-Сбиран, али по сведоџбама очевидаца, он је тако и радио. Према деци је био необично брижљив, љубак и добар. Благовиљао их је. Разговарао се њима весело и забавно. Речи су му

5) Цело му је име: Дивержије де Оран абат од Сен-Сирава (Пптегајег де Наштаппе ађфб де Беше — Сугап. Рођен је 1581, а умро 1642. год. Био је 11 година: старији од Коменскога.

УЧИТЕЉ - 19