Учитељ

| ата тивни шина | __________________-__-_____-

258 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

боље представнике, очишћене од ситних слабости што умиру ва смрћу тела, неће ли ови примери, и ако изнесени у књизи, оживљени талентом њихових писаца и сјајем своје величине, постати за децу извор одушевљења и идеалног подражавања2 Шта мари ако су они и сувише узвишени 2 За људе, а још више за децу, испред ових свакодневних појава стоје недостижни идеали, удаљени узори, који баш својим савршенством маме на подражавање. Јер, ваља добро разумети, само мале, ситне људе, убијене животном борбом интересује једино садашњост и најближа стварност. Све што може дићи главу, упире поглед у незнаву будућност и духовним очима прати далеке објекте, на чију се стварност не може озбиљно ни помишљати. Треба ли закраћивати тај извор моралног окрепљења% Или зар се сме одрицати силан сугестиван утицај што га велики људи иза гроба имају на небројена поколења“ Није ли многобројна трпљења, хришћанских мученика олакшавала узвишена мисао о приближењу мукама Опаситељевим2 Нису ли, у великим данима националне борбе новијега времена, слике из прошлости старих народа храбриле борце за праведну ствар А при рађању новога поретка и рушењу

старога, на измаку ХУЛШ века, није ли духсвима изгледала.

прошлост класичних народа тако блиска, да им се чинило као да је настављају '

Из живота појединих великих људи сазнало се, да ду“ жовна веза није ни у појединостима раскидана. Ретко је мислиоца, војсковође, државника или верског регорматора, а да није у моментима клонулости или неуспеха нашао оснажења, у идеалу који му је пред очима лебдео. У свим великим делима живот и околности чине један део, душа радних лица други. И та душа, храњена не само утицајима сувремености, него и успоменама на прошлост, чинила је, да су људи могли дати живот да спасу част и жртвовати себе да пзабаве дру“ тога. И само се тиме да тумачити, да и у временима опште моралне нискости изузетни карактери показују сву узвише“

паши њу а а ајенан вА КА ААаА