Учитељ

306 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

правилне облике; такав ученик је, тако да се изразим, калупирао своју руку, јер она никако не пише неправилне и ружне црте и облике. — Овом методу господо треба тражити узрока. — Па то је са свим лако наћи. — Наставници су увидели, да један дечко од 1—8 година старости, није у стању својом слабом ручицом тако вештачки да влада пером „већ је морао вући са свим одвратне црте и фигуре, зато су гледали, да нађу пута и начина, по коме ће се ова слаба ручица навићи, да кружи (иде) само у правилном облику.

Да је ово истинито, јасно сведоче и старе шпартанке, које су се подметале испод хартије, и које су служиле као упут за право писање, јер у оно време не беше шпартане хартије.

Истина је и то, да је у овом послу господар и око, али много зависи и од извежбане руке а вежбањем руке, вежба се и око.

Дакле у „старо време“ настава је се трудила, да слабачку ру чицу дечју у писању упути на иравилан рад, зато је и било успеха.

Ја имам два рукописа из „старог времена“, да их је милина гледати.

Писање у „новије време.“ А како стојимо данас са писањем> Данас су предавања већа; свако слово. рашчлањено је на црте ; труд већи; ту прописи; ту цртанке;) ту писанке и шта ти знам, али писање не ваља, те не ваља.... У чему је узрокг — Моје је мишљење, да садањи метод писања не ваља. — Сада сам ђачић од својих (— 8 година вуче црту и слово како зна, и то ђачић, који долази у школу без икакве припреме из дома. Он кад пише, његов (детињи) круг излази на пет ћошкова; његова положена црта бива коса постепено; његова коса црта бива постепено усправљена или са свим отегнуто коса, а што је најкарактеристичније, његове све појаве црте бивају криве и искривудане; његово слово с бива четвртасто итд. Добро би било, да овде изнесем и сам изглед црта и слова, али нашто то да чиним, кад је свима наставницима познато. — Још да није онога кретања руку у разним правцима (по новом) по ваздуху, баш не би ваљало писање ништа (!2).

Сравните сад господо стари метод са новим (при писању), па ћете видети, да по „старом методу“ ученик се вежба по готовом путу (траси) а по „новом методу“ по ваздужу, и онда по мом мишљењу излази ово:

„Узрок данашњем лошем писању не лежи у оскудици у раду; ни у немару наставника, већ садањи метод не ваља, а стари је бољи.

Па лепо рећи ће неко, да вратимо стари начин за писање. Не дозвољава велики програм, да учитељ сам повлачи црте и слова