Учитељ

260 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

могуће, ако се један народ бори за своју егзистенцију. У том влучају жртве за народ губе свој уски национални карактер и постају драгоцен принос општем моралном напретку.

=

Не треба очекивати од народне појезије непосредан утицај на садашње колено. И ако је Марко заштитио сокола. биће још једнако деце, која ће налазити уживања да ваде из. гнезда мале тичиће. Марково поступање са сиротицама, одагнаним из двора Константинова не може зауставити велики број деце, да не гоне просјаке и да се не уклањају од сиротиње. Деца ће још једнако плакати при незнатним Физичким боловима, макар и на памет знала дивне строфе о јунаштву Малог Радојице и Старог Вујадина. А биће, на жалост, међу омладином и таквих јунака, који ће подићи руку на родитеље и ако Фнају да се „Марку не пристоји, са својим се бити родитељем“. (Све то не може излечити ни лектира, ни најбољи животни примери. Али питање није у појединим конкретним. елучајевима, већ у општем моралном напретку, у поступној победи што је људи задобивају над својим сопственим страетима, у ублажењу друштвене борбе и јачању моралног осећања. И кад се већ призна да узорна дела из прошлости могу имати утицаја на садашњост, за што не прпсти отуда материјал за лектиру, него прибегавати сувим, непојетичним, туђинским причама о Малој Милици (читај: Хелојзи или Вилми),. доброме Марку, послушном Јовану итп. Овамо је све рачуњено на предику, на сухопарну лекцију из морала, а тамо је све живо, пријатно, свеже и опет тако морално и лепо.

ж

Јест, лепо. И у томе лежи једна нова врлина народне појезије. Она је лепа не само својом садржином, него и својим песничким обликом, Најпре, догађаји су јасни, исказани кратко и одсечно, без развучености која слаби утицај. И онда.