Учитељ

о2

90 РАСПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

виђени чиновници, свештеници, учитељи и грађани из града Зајечара и среза зајечарског, међу којима беху: командант тимочке дивизије ђенерал-штабни пуковник г. Божидар Јанковић, начелник округа тимочког г. Сава Јанковић, надзорник народних школа г. Ђорђе И. Ничић, начелник среза зајечарског г. Љубисав Димитријевић, председник духовног суда протојереј т. Милосав Милојковић, протојереј округа тимочког г. Анта Милосављевић, председник општине града, Зајечара г. Петар Јовановић-Узунац, управитељ зајечар. осн. школа г. Димитрије Мишић и многи други грађани, свештеници и учитељи. Када су стигли очекивани гости пред школско двориште, поздравио их је добродошлицом управитељ школе, а по том их је увео у салуу којој се имало обавити освећење школске зграде.

При освећењу школи чинодејствовало је Његово Преосвештен_ство Господин Епископ ва више свештеника.

После свршеног освећења школе, управитељ школе Милан С. Смиљанић држао је следећи говор:

Господине Министре,

Ваше Преосвештенство,

Поштовани Гости,

Драги суграђани и мили моји ученици!

На данашњи дан, на дан опште радости грађана села Гамзиграда, излазим пред Вас да говорим баш о ономе одкуда потиче та радост, пзлазим пред Вас да говорим о постанку ове зграде у коју смо се данас скупили.

Позната је истина, да грађани села Гамзиграда нису имали у своме селу школе све до 1895. год. када им је први пут отворена. школа; али зна се и то, да су Гамзиграђани још пре три деценије имали своју школу у Лубнвици, коју су подигли заједнички с Лубничанима и Оснићанима, и у којој су се учила њихова деца. Ну турска најезда у 1876. години уништи ту њихову заједничку тековину, као. што је уништила и многе друге зграде у околним селима, па и у самом Гамзиграду, те тако Гамзиграђани остадоше без своје школе. То и јесте узрок, што је тешко наћи у овд. селу писмена човека који је од 25—80 година старости, док се међу тим од 35—45 година старости находи више њих писмених. Ови старији људи имали су школу у Лубници, и ту су сенау чили писмености, док ови млађи, не имајући школе нису имали где ни да уче. Ретки су ти, ваљда их је свега 2—8, који су слали своју децу у зајечарску основну школу ради школовања, а сва друга деца. остајала су нешколована.