Учитељ

дописи | 321

Општа струја школовања деце која у великом размеру вавлада од пре 6—7 година, и која се, на велику нашу радост, све више и више шири, не мимоиђе ни Гамзиграђане већ и њих намами да отворе шволу. То је, на први поглед, било једним врло незнатним случајем, али који је за овд. грађане и њихову школу имао великог значаја.

Било је то у лето :89). гот. када један учитељ, изнемогао од трудног школског рада, беше дошао у овд. бању да опоравља своје: нарушено здравље. Долазећи чешће у додир са овд. грађанима, а при том знајући да у овд. селу нема школе, он је непрестано агитовао: да не би требало да они буду последњи, већ треба да траже да им се отвори школа. Мало по мало он стече присталица који му изјавише, да би били вољни да им се отвори школа, али да не знају пута ни начина на који би то издејствовали. Он им се одмах стави на услугу, написа им молбу и отпрати где треба. После споразума између надлежвих, и после датог одговора од стране овд. грађана, изађе комисија да потражи зграду, која би се могла употребити за школу. Као готово по евима селима у којима нема школе, тако и овде, општинска судница беше после механо најбоља зграда, те за то она и доби првенство да се назове најбољом, и да се употреби за школу. — Одмах после комивионог извештаја, школа би отворена а по том. постављен је и учитељ.

У првој 1895—96. школ. години беше уписато свега 34 ђака, и толики број могаше се сместити у тадању општинску судницу а без опасности по здравље дечје. Ну да уђемо за часак у ту школу после годину дана и да видимо: да ли је истицала бар једно својство, које би прилично школи у којој треба да седе по 5—6 часова дневно равно 50 ђака, и да станује учитељ са својом породицом.

Молим поштоване госте да ми не замере, што ћу себе да узмем за верног посматрача те зграде, а по том да изнесем и расветлим правац којима се ишло, док се није дошло до ове зграде у Ридо смо сада. ;

Године 1896. месеца октобра дана 28. дошао сам у Гамзиград ва учитеља. Ушав у школску зграду јако сам се био изненадио, јер она беше бедна, беднија, но што се и замислити може. Стан учитељев састојао се из две собице од по 3 метара дужине, 3 ширине, 2 2.5 висине и једна кухиња од 5 метара дужине, 2 ширине а 2,5 висине, која је у исто време служила и као ходник за ђаке и учитеља. Ну, то још беше и којекако, али кад уђох у учионицу скамених се од чуда, јер се нађох готово као у једној пећини која удараше на гробну „мемлу.“ А и како да не удара, кад њен лбп још беше она-

УЧИТЕЉ 4 2: