Учитељ

_ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 38

Ако: ве ва оснвоно обравовање може рећи да је децетралисано, и да је дело више приватне иницијативе, онда се то, још у јачој мери, може рећи за гимназиско обравовање. Оно се, ва сада, налави искључино у рукама духовништва, И, потпуно је неприступачно деци сиротнијих родитеља: Самоуправне општине, у последње време, носе се мишљу, да отворе гимназије, у које да се школују деца евих друштвених сталежа. Покушаји су им испали врло добре, што веома буни клерикале, који су раније трудили да те правце паралишу. Они држе да би најбоље било, кад. би се сва брига о гимназиском образовању пренела у руке министарства просвете, па би они после могли да удесе ствар како њима годи. С.

Учитељи ин неродица. Положај народне школе и народног учитеља јесте у неку руку огледало положаја народне масе. Ове године била је велика неродица у у неким губернијама руским, те су и учитељи, усљед тога, много штошта претрпели. Најжалоснији положај био је оних, учитеља у казанској губернији, која је највише пострадала од неродице. Питање: на који начин да ве помогне тим учитељима покренуто је на збору за узајамну помоћ учитељима, тим пре, што су цене свих најнужнијих животних намирвица знатно скочиле — два пута су скупље но у другим приликама, усљед чега се учитељи ужасно влопате. Инспектор народних школа објавио је, да има око 1000 сеоских учитеља, у каванској губернији, којима је тапомоћ од преке потребе. Учитељско удружење за узајамно помагање, које рукује сумом од 80.000 динара, разуме се, није у стању да пружи какву стварну помоћ при свем том што им јегодишњи приход нешто мање од 12.000 динара. С тога је то удружење донело одлуку, да се обрати свима сличним удружењима других губернија, као и друштву „Црвеног Крста“ о молбом, да колико толико притеку у помоћ учитељима — невољницима — казанске губерније.

Учитељски савези у Аустрији. 1895—96 године било је у Аустрији 51.000 учитеља и 19.000 учитељица. Свега 70.000 наставничког овобља, У разним савезима има их преко 20.000 чланова. Од свију савеза највећи је „Немачко аустриски учитељски савев“ у коме се удружио већи број немачких учитељ. удружења у Аустрији, а има око 15.000 чланова. Организација немачких учитеља нема никакве веве са словенским учитељетвом. Једини штирски немачко-словенски учитељски савез јесте савез, у коме су удружени немачки и словенски учитељи. Од свију организација славенских учитеља најјача је — Чешка (око 4.000 чланова), затим Хрватска (600 до 700 чл.) и Словенска (500—600 чланова). Пољеки учитељи немају опште ортанивације, а у појединим пољеким удружењима има око 800—400 учитеља.

Немачко-аустриски учитељски савев састоји се из обласних учитељеских савева (од који су највећи: чешки, доњо-аустриски, горњо-аустриски) и моравеки),. из појединих учитељеких удружења ових области у којима још нема обласних савева, и из приватних лица оних места, у којима још нема месног удружења.

Орган савеза: Учитељи немачко-аустриског савеза покренули су 1895. године свој орган „Рензећ Озгеттезећвеће Тећгег ЛеНипо“ који излази два пута мевечно у 12.000 ексемплара и донови савезу врло леп приход. Чист приход од тога

листа било је 1896. године преко 3000 динара, а 1898. године — преко 12.000 динара. ,

Трифа. — Међу многобројним и разноврсним дивљим биљкама, које самоникло по вемљи наше домовине расту, има их поприличан број, које су у економији