Учитељ

884 ПРОСВЕТПЕ БЕЛЕШКЕ

људској корисно употребљене. Да не помињем дрвеће и шибље као ни земље многих цветоноша и гдекојих бесцветница, које равноврсно употребљавамо, јер су све те биљке мање више читаоцима познате, као и многоструке користи које од њих имамо.

Овим редовима рад сам скренути пажњу, просвећених синова нашега народа, на једну од оних биљака што их гљивама називамо. Гљива има до сада на целој вемљи познатих преко петпаест тисућа разних врста. Разуме се, да је у тако многобројних врста и тело врло разнолико. Једне су гљиве веома сићушне, тако су витне, да их тешко можемо оком спавити (ветите се само квасца, буђи, итд) Друге су опет гљиве толико развијене, да их можемо још из даље опазити и јасно расповнати (на пр: труд гљива, шкрипац, рудњача, и мн. др.. Од гљива које су тако великог раста, наш народ неке употребљава ва јело (рудњача, емрчак, и друге, те их обично добро и познаје. Појединима је дао ми засебна имена, а све те корисне му гљиве вове општим именом печурке. Печуркама их назива ва то, што их пече и једе. Према томе, печурке су вамо оне гљиве што се употребљавају за јело.

Као што су гљиве обликом и растом разноврсне, тако су исто различита меета и подлоге по којима те многобројне биљке расту, Једне расту по ђубрету, земљи, трулом дрвећу, трулим плодовима, итд; друге расту по равновреним цветоношама или животињама као паравити; а има гљива које расту и под земљом. И оне су обликом и величином различите. Између осталих под земљом расте и трифа. Кад би се пениле биљке по користи, коју од њих човек добива, онда би од свих гљива, трифа била најважнија. Јер по тржиштама, где се трифа као трг или роба продаје, добија се за килограм триФа 11 до 60 динара. У средњу руку килограм трифа продаје се по 25 до 30 динара. Ова подземна гљива а најбоља печурка, непрестано је на доброј цени за то што даје добру храну, и што има особит а пријатан мирис, који у неких трифа опомиње на мошуо. Од трифа се готове разноврена јела 0с0битог укуса и мириса, од ње се праве и разне консерве, које после служе као де ликатеса особите врсте.

Трифа расте по шумама, највише по окрајцима и пропланцима шума, обично по оцедном и сувом, ретко на влажном земљишту. Она је испод земље 10 до 25 сантиметара а око разноврсног дрвећа. Понајбоље расту по растовој гори, особито око ситне границе, ређе око лужника и белика ; а има их и око леске, глога, граба, цера, букве и кестена, па и многог другог дрвећа. Налазе се испод младог као и око старог дрвећа, дакле, могу се налавити и по шумарцима као и по старим шумама.

Тде трифе расту трава не ниче, а где трава по шуми расте, тамо се триФе и не јављају.

ТриФа има на двадесет разних врста, које се развијају у равно доба године, те се могу налавити и разних месеци. Зимне трафе су много боље и више су це њене од летњих. Зимње се триФе скупљају од новембра до марта.

Кад триФа сазре, она собом мало поиздигне вемљу испод које је, те се земља чието подклобучи и испрепуца. Те се пукотине примећују нарочито после киша, јер тада трисе убрвају своје растење и сазревање.

Трифа је лоптаста, споља кораста, црна или мрка и личи на кожу шагрин, кад се расече, изнутра је марморирана од ситних влакана, која се кроз њену средину гранају. Величином је колико крупан лешник, а може нарасти до величине кокошијег јајета.

Једна од понајбољих вретајтрифа нађена је до сада у Србији, и то на брду Ковиљачи, између Крагујевца и Горњег Милановца, и у околини Паланке смедеревске. “