Учитељ

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 839

искуствомг У ствари поједини рђави случајеви не само да их не могу одвратити, него их маме на поновне испаде. И кад се н. пр. неко дете удави у каквом виру, после те катастрофе број смелих кушалаца снаге и вештине не само да се не умањава, већ се повећава. Тако је са многим грешкама све врсте: дете малим патњама добива неку извесну привилегију за поједине пегретшке, и првенство међу још непскусним друговима,

Изгледа као да то писци дечјих прича добро осећају. Они прибегавају крајним мерама да застраше младе изгреднике. Ту су у помоћи: изгореле куће (због палења жигица), истерано око, сломљена рука, разбијена глава, дуга и опасна болест и т.д. Све се то изнесе пред очи малих читалаца, да их одврати од еваковрсних погрешака. Међу тим, како су такви примери врло ретки у животу, и како деца чешће пролазе врло лако при својим ногрешкама, то у место да ове страшне казне из прича изазову страх, оне изгледају невероватне, и до некле чак и комичне, нарочито ако је прича невешто на-

писана. Све и да има утицаја ова врста поука, њу не треба износити писмено, 'То може остати за усмен разговор међ васпитачем и васпитником, поглавито при каквом конкретном случају. Тада причање постаје занимљивије, јер се усменим саопштавањем оживљава слика, која је предмет приче. Испричан случај ближи је дечјем осећању и разумљивији њихову духу, те је и утицај његов у еваком случају већи но што је утицај штампаних приповедака.

=

Приповетка чији морал није ситан, незнатан и ограничен на личне угодности дечје, имају поред неизбежне сухопарности још и једну другу ману. У њима се доиста препоручује оно што је добро, ади не ради те доброте, већ опет ради користи коју она деци непосредно доноси. Тамо се говори: не укради, не лажи, не клеветај друге, не увреди старије, не