Учитељ

3540 РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ

чини другоме зла, помози ближњему и тд. Али све то чини или не чини, не с тога, што је то по себи добро или зло, већ ради тога што ћеш одмах, у самој причи, бити награђен за. добро дело и кажњен за певаљалство. Такав утилитаризам руши право морално осећање, и место да сузбије и онако велики егоизам дечји, још јаче истиче личну корист испред опште, И што је још карактеристичније, многе су награде у неку руку акт сумњиве савесности, а казне пример грубости и песправедљивости. А има их доиста занимљивих. Старије треба поздрављати, јер можемо добити јабука; треба рано устајати,, на ћеш наћи кесу с новцима (и задржати је!); помози спромаху, па ћеш после и ти осиромашити и доћи да од њега. тражиш помоћи; учи добро, па ћеш постати господин; не кради крушке, да не извучеш батине и тд. У овакој светлости и нема више моралних и неморалних дела —- има их само за које се испашта и са којих се ужива. И кад у животу "лоше дело повуче награду а добро причини бол, не излазилу из тога да је прво било добро а друго злог Не треба заборавити да истински живот не иде у стопу за књигом, п ле казне п награде не падају заједно са рђавим и добрим делима. И ако се као критеријум врлина истакне материјална добит и Физичко уживање, неће ли не само слабости, него и најниже страсти заузети ранг међу врлинама 9

'Греба очиетити дечје приповетке од овог трговачког морала. Награда добром делу може бити само осећање задовољства, уживање у последицама наше доброте. Оно нас не оставља ни онда, кад са своје доброте претршимо по какву штету, кад. се лишимо каквог материјалног добитка. И у томе и лежи права моралност у сувременом друштву: искупити својим · етрадањем задовољство ближњих. 'Го не мора ићи до огромних жртава, али се не може ни обићи. Најбољи карактери и раде тако: ко више ко мање. Нико није без љубави према другима, ни без жртава принетих за друге. Само, у многих су те жртве мале, и чине се за најужи круг породични, док су у других · велике и поднесене су за: отаџбину, нацију или човечанство.