Учитељ

424 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

јица од интерпункције2!) „изненада“ (Што ли је ово било потребно 2) „ударио прутом по мишици“ (Зашто баш „по мишици“ 2) „и овај од бола узвикнуо: јао! Чим је ђак јаокнуо, одмах га је зауставио“ (Па ови још трче!), „и окренувши се деци, радосно“ (Глете, молим Вас! Баш „радосно“! Овај се сакрио био негде, па га хватао и чак му се у срце завукао!) „узвикнуо: „ето, децо, то је усклик.. јао!.. “ Тако г,. Марковић. И ако ово није накарађивање и извртање онда не знамо како бисмо га другојаче назвали...

Спромах Љуба Миладиновић! Он, да је жив, на леђа би се претурио, кад би прочитао како о њему пише његов друг, Миленко Марковић !...

Сад, у кратко, да одговорим г. Марковићу на замерке, које је учинио мојој књизи „МНајобичније грешне у настави“ т. ј. мени.

Г. Марковић паставља :

„Ово, што је испричано“, (о вразцу Филинову), „то је било пре 25 и више година. Читаве су генерације изашле из учитељске школе, и понеле у народну школу ту наопаку науку, ту наопаку мисао“. (А знате, читаоци, која је тог То је она: да „никако не смемо“ деци казивати оно о чему ћемо им предавати, како рече г. Марковић). „И дан дањи наћи ћете у школама добрих учитеља, који овако раде; који од деце крију“ (Глете, молим вас!) „циљ наставе“, (Баш крију као змија ноге), „и употребљавају сву вештину своју да из деце развију“ (Баш „из деце“, а не из посматрања и огледа!) „питањима оно, што се из њих никад развити не може, но што им се мора јасно и разговетно казати“ (живео вербализам!), „и што деца морају научити“. (Живео механизам! Онда зашто је г. Марковић напред клео учење на памет и цитирао целу Бранкову опште познату песму, свршетак из Ђачког растанка: „Ој, давори, учитељи клети“ 2...)

Сад се пита, како је данас у нашим учитељским школама, и одговара: „Али се у напред никаквом добру не на-