Учитељ

490 РАСПРАВЕ И ЧЛАВЦИ

те да би биле комичније. Код примера о Александру Великом он се пита: „Од куда Александар Велики у нашу основну школу 2 ИМ, место шаљиво барем и да одговори: „дошао из Маћедоније“, он нагађа: „Мора да је био у читанци Ш или ТУ разреда некакакав историски чланак „Александар Велики“!.. Међутим, то није било; него је то било о испиту, када се морао узимати нов материјал, оно што деца нису имала, што им је ново; па пошто су сриску историју била прешла сву, узимане су теме за предавања из опште историје. Ето одкуд Александар Велики у „нашој основној школи.“ Неверно је и оно, штво вели, да је дотични учитељски кандидат, кад је куцнуо час „још био на парчету креде.“ Ово није истина. Он је од креде и почео. За тим је од Крагујевца ишао на југ, дошао у Алексинац, прешао ондашњу границу, отишао у Ниш, Врање, Скопље и дошао у Маћедодију, описао земљиште и тек почео о Филипу и Александру Великом, час је куцнуо. Има ли сада овде онолико смешнога, колико г. Марковић хоће да нађег.. Овоме је сличан и онај пример с „врапцем маторцем“, који г. Марковић онако саркастично описује на читавом листу, почињући ту причу равно десет пута из почетка! Имао Ф. (читај Филип Видаковић) “чланак п врапцу, па кад су му већ ухватили врапца, он га понео да га покаже деци и опише, Наравно, да је ово сувишно, јер су деца видела и сваки дан гледају врапца. Али неко му је рекао да треба, и он га понео. Шричајући сам чланак _и пропитујући, он није ни стигао на читање, нити је показао врапца. И, чудна чуда, што се „знојио, пушио“, итд. И Филип узвикнуо: „не можеш да развијеш врапца у деце. па макар шта радио“!!... Чудо још није опсовао закон...

А најтежу неправду учинио је г. Марковић г. Поповићу оним речима: Ми смо онако аутоматски постали били следбеници оне Философске школе, по којој се људи рађају на свет с урођеним представама, појмовима и идејама, само је сва вештина наставе у томе, да „вештим“ питањима изазове ове урођене мисли и идеје у стање свесно и активно“, Ја не