Учитељ

НЕКОЛИКО ИСПРАВАКА 421

знам одкуда је и мало био г. Марковић ово, а камо ли „онако аутоматски ““ Ми други нисмо били ни мало следбеници ове Философске школе. Пеихологију, као и Џедагогију и Методику, предавао нам је г. Поповић. Ја ч данас имам своје белешке из предавања г. Поповићевих. П и ако добро знам како смо учили, опет, поводом овакога писања г. Марковићева, узмем те белешке, да видим, да ме није памћење изневерило и нађем исто оно што вам и. мислио: нађем само урођене душевне моћи, да примају, задржавају, прерађују итд. а све се друго (преставе и појмови) развија емппријом, искуством, из спољнога света: исто онако, дакле, како у главноме учи и данашња Психологија. Откуд то онда г. Марковић сам у то време да постане следбеник Кантов још у Крагујевцу ЈЕ то „онако аутоматски,“ то не равумем... Овим пак не само што се чини тешка неправда г. Поповићу, него се остављају сувише неверни подаци за историју нашегл 06разовања. Мето су тако неверно престављена и она два примера о интерпункцији и о усклицима. Онај, који је „у заукталости овога правца дотле ишао, да је све, ама све под Богом, хтео очигледно да предаје, п то не очигледно како се то паметно разумети може, но буквално очигледно, управо „рукопипателно,““ био је наш друг сада покојни Љуба Миладиновић: И ко је познавао покојнога Љубу, ко је и на једном његовом предавању био, мора признати, да је пок. Љуба био изврстан дидактичар и најјачи, најоригиналнији, методичар у нас. Г. Марковић је био се њим само годину дава па је отишао у Немачку, а потписани је више година провео е њим заједно и у школи и у јавном и приватном животу, и познаје његов рад много даље. Ми смо радили у школи и на зборовима заједнички споразумно, како је ретко наћи данас два друга да тако раде. Његова су предавања била доиста оригинална, али пуна живота и занимљивости. Сваку је ствар узимао из основа, и развијао је генетички тако, да је она постајала пред децом. По томе ни најтежа, ни најсухопарнија ствар