Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 49%

чисч и добродетељан живот, а томе треба сваки чевек да тежи, јер само је онда сваки човек савршен и прави човек, кад сме сваком свом суграђанину у свако доба бирно и право у очи да погледа, и кад са спокојном ваветљу помишља на час у који ће пред свог Бога а страшни суд изићи. А то може учинити само моралан човек.

Јасно је обележен грех и гажење Божјег закона, последице греха, развијање греха, врсте греха, греси мислима, речима, делом; тешки и лаки греви, туђи греси, разна грехотна стања, постанак и главзи узроци греха, о поправљању грешника, услови и средства за поправљање, могућност поправљања сваког човека и оклевање у поправљању. Једном речју први или ошшти део моралке, као што се види из наведенога, детаљно је израђен и материјал врло срећно и природно расподељен. :

Није изостао у том: ни други део Посебне моралке који товори о посебним дужностима човека хришћанина, јер нам писац на првом месту излаже дужности према Богу, као бићу најсавршенијем и узроку нашега несавршенога бића које тежи савршенству, изневши нам да се те дужности на првом месту извршују вером, без које је немогуће угодити Богу, писац нам лепо дефинише веру као предмет разума и воље. Оцртавши својства хришћ. вере, писац нам излаже грехове противне вери и у примедбама које су ситнијим словима одштампане, веома јаким разлозима опровргава мишљења оних људи који доказују, да је вера само за прости народ нужна, наводећи за. доказ највеће мислиоце и учењаке, као н. пр. Бакона, Коперника, Кеплера, Њутна, Лине-а и др. као највеће присталице вере. Учење о нади такође је правилно изложено, изневши Бога за највећи предмет наше хришћ. наде. У својствима хришћ. наде писац врло разговетно излаже каква треба да је нада, и свак ко с пажњом прочита ове ретке, неће викад више рећи да је нада варљива машта, у колико хришћ. нада мора бити умесна, т. ј. да очекује оно што се слаке е Божјом вољом, а ту баш често пута људи највише и греше, јер желе и надају се нечему са свим џротивном Божјој вољи, те им нада постаје варљива машта; човек мора и своје силе и дарове употребити да му се нада оствари и најзад нада мора бити постојана и несумњива. Греси противни хришћ. нади такође су лепо изложени.

„Љубав према Богу, важност и потреба пете, својства хришћ. љубав према Богу, греси противни истој обухваћени су као што треба; нарочито је лепо изложено о лажној јавности према Богу о фанатизму, да ће сваки бити одмах на чисто да се хришћанска религија издваја далеко од осталих вера, јер она не тражи да се служи Богу слепо и неразумно, него баш на против разумно и са љубављу, не