Учитељ

492 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

•

Главно начело трашћамнскога живота и рада обележено је у двема заповестима које излажу љубав према, _Богу и ближњему а побуде ва вршење моралног закона писац је изложио у 8 тачке, напоменувши да побуде за вршење моралног закона према Богу и ближњему треба да изазове љубав и благодарност према Богу као добротвору, као мајсавршенијем Сићу, коме су људи дужни да теже; даље њихово високо достојанство, корисне и штетне последице од испуњавања или неиспуњавања моралног закона.

У П одељку који говори о извршивању моралног закона писац је изложио људска дела у опште, како по начину вршења, тако и по њиховој моралној каквоћи, и на шта треба пазити при еваком људоком делу. Писац у овом одељку врло лепо доказује да легалност није што и моралност. Легално је ако се дело слаже по свом предмету и околностима са позитивним људским засоном; а морално, ако се поред наведеног и намера и унутарње расположење слаже са моралним законом.

Правила за морално урачунавање дела такође су јасно обележена. Знање закона, слободна воља и пристајање Физичка могућност, последице дела све су то важне околности које се узимају у обзир при оцењивању дела.

Својства тришћ. добродетељи прецизно су изражена: мора бити слободна, разумна, и искрена и постојана тежња, човечје душе, да се што потпуније извршује морални закон из љубави према Богу и по науци и примеру И, Христа.

ЈУ сравњењу природне добродетељи са гришћанском, писац и ако не одриче вредност првој пред Богом, ипак последњој даје првенство јер су им побуде сасвим разнолике, у првих су побуда ниже, а у других више; природна добродетељ није свагда ни сигурна у колико се јавља по природном моралном закону, који потиче из природног људског разума, па може лако и погрешити, због нејасиог и недовољног схватања моралног закона, док на против хришћ. добродетељ на непогрешном уму и најсавршенијој вољи Божјој, те џо томе при извршивању наших дужности, које су на том основане, не може бити никакве сумње ни колебања,

Да је добродетељ услов ш земаљске и вечне среће такође је лепо изложено: она је од великог уплива на здравље и Физички развитак човека; на миран задовољан живот; она користи угледу и моралној вредности човека у друштву; добродетељ је стална, вечна, бесмртна, најзад с њом се човек не плаши ни саме смрти, те с тога је ова вњига од неоцењиве користи за сваког оног, који хоће да проводи