Учитељ

504 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Многа поштована госпођа видела је око своје деце само толико муке, колико је било неизбежно док их је на свет донела. О даљем душевном и телесном развитку њаховом старали су се други. А да за што и постоје на овоме свету дојкиње и дадиље, боне и гувернанте! Њима се потпуно и у целини предају недорасли потомци витешких отаца и де_дова, који титанским борбама ослободише ово парче крваве земље, да их они васпитају у народном. дуту, с погледом на будуће ослобођење и уједињење васколиког Српства. И док је мајка, коју ишчекује улога Косовке девојке, патила од дуга времена, па исто прекраћивала журФфикс-овима, соарима и како се већ зову све те „пуне духа“ забаве, седељке и други безначајни дочеци; док се окружавала спољним сјајем и раскоши -- заборављајући да је то све само једна штетна залудница, те, по томе, да је далеко од благостања живота дотле је децу своју предавала на милост и немилост најмљеницима, само да јој не би била на сметњи.

Рекосмо, како се деца навикавају лагању и од самих родитеља. У потврду наводимо само један пример.

Долази похода, која се мајци не свиди. И она мирне душе, можда и стојећи скривена за вратима, поручује преко деце: да није код куће. Или, ако се баш то и не учини, но

се опет прими, онда се ту, на очи деце, одиграва врло жа-

лосна спена. Гост се дочекује врло ласкаво, у очи хвали и уздиже, а по одласку настаје опширно и оштро претресање свију мана његових, исмевају се живот и навике, одело и кретање. На тај начин осећај за истином почиње се код деце врло брзо мутити, а притворност, дволичност и подмуклост почињу и сувише рано освајати наивна срца њихова. Велики део васпитања оснива се на уобичајеној навици. Моћ навике, у свакоме погледу, необична је и оставља на васпитању и карактеру у опште дубоку бразду. И када се зна, да је навика „друга природа“, онда је појамно што ЈЕ једна од најпречих дужности и родитеља и васпитача, да ту моћ навике скрећу вазда у правцу правилног васпитања.

весла се

Ба 5