Учитељ

ПЕТАГОШКА ПИСМА 518

хране, него ли што им је за исхрану потребно. И деца у јелу као што је познато, нису уздржљива, она се не устручавају да више траже, него што им треба. (С тога мора да има нарочитога узрока, ако какво дете приметно буде мало јело. То је или телесна слабост или духовно узбуђење. У оба случаја велико уживање јестива и пића може само шкодити. Дакле, не гоните своје дете да још једе, ако каже да је сито. Ако баш који пут устане од стола не баш са свим сито — то му неће ништа наудити, а много је горе, ако се пресити. Стара изрека, која препоручује, да се се јелом престане, кад нам почне највише да прија, има потпуно право. Такво зауздавање чулнога уживања се награђује већом телесном и духовном свежином. Дете, које заборави на. јело и пиће услед марљивости у игри или у раду или ма у којој другој забави, мени је много милије, него ли дете, које се читавих дана радује прилици, када ће се једаред моћи доста најести.

Али није само прекомерност у јелу оно, чему матере, бабе п поједини очеви често навикавају своју децу, већ се

"у свој својој љубави труде, да својим питомцима развију

укус у јелима, која су им дотле била сасвим непозната. Са. свим излишно старање: јер оно што добро прија научиће деца и сама брзо и лако. По неки родитељи мисле, да деци треба дати од свачега, што је на њиховом столу, они се боје да не учине неправду, суровост, ако би сами јели комплицираније ђаконије, а деци дали простију храну. По кадшто се деси, да дете само никако и неће да једе такве деликатесе, јер се и на врсту јела морамо навићи, па да нам прија и тада је заиста интерестно посматрати васпитачку вештачку вештину родитеља у томе. Сва средства говором се употребљавају, јела се хвале као нешто особито добро, чак се дете и исмејава, ако се никако не буде могло свићи укусу тога јела. И ако такви родитељи нигде не успу у васпитавању, овде ће им“ старање по правилу бити увек крунисано успехом; јер, овде показују и сами много више издржљивости и

УЧДТВЉ 98