Учитељ

514 ___РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

примером предњаче, чега нема у свима њиховим васпитним пословима. Многим вежбањем се напослетку дође дотле, да заиста постане лепо, да се свакога дана има ђаконије, и тако се дете са свим методички навикне пороку уживања у добром јелу и пићу. Такви се родитељи чуде после, ако њихово_ дете после купује слаткише или краде. Тада они то не могу ни да појме јер су своје дете увек на добро упућивали. А да су и они у томе кривци — не могу ни да верују, а не «би веровали ни кад би им то казао анђео с неба, јер су из љубави према својој деци постали и слепи и глуви. . "Не верујте, дакле, да ће те учинити неправду према Вашем детету, ако не добије од свега, што Ви једете, јер _ није све, што је за одрасле корисно и спасоносно, то исто и за децу, а у погледу моралности биће само од користи, ако деца увиде, да отац и мати и при столу имају претежније право. За децу су најбоља проста хранљива и пријатна јела, нарочито ако је ту и глад. Још више, јаче дете треба _ жавикнути чак, да презире све слаткише и друге ђаконије, нарочито, ако буду имали пред очима добар пример. На жалост у том погледу имам многоструко непријатно искуство, Роди-тељи, који у опште узев имају врло разумне погледе у васпи-· тавању, према деци се показују врло слаби, ако се тиче јела а пића њиховога. Не само матере него сам познавао и очеве_ „са таком слабом страном. Многим очевима и многим матерама. није право, што ја не дајем мојим питомцима преко недеље неколико пута колача, и што забрањујем посећивање послаетичарница. | А о тајном рђавом утицају таквих посластица, чиме се деца наводе на превару и лагање, нећу овде ни да товорим. Али на част већине таквих родитеља морам рећи, да хоће да чују савета, али по кадшто их то саветовање доведе до решења, да своје дете предаду другом заводу; _ цији управитељ нема тако „спартанске“ погледе. Да вам само _ испричам један пример овога другог случаја: Као млади жчитељ с врло малом наградом поучавах приватно једнога · седмогодишњег дечка поред моје званичне дужности и пратих