Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 515 та у шетњи. Тај дечко беше, као у многим другим стварима, распуштен нарочито у јелу и цићу. Ја сам осећао да то није правилно, ах не имађах храбрости да изречем своје мишљење, јер за задржавање лудих родитеља од њихових лудорија треба врло много храбрости, а ја у то доба не имађах толико храбрости. Једном ми рекоше да га одведем у посластичарницу да једе сладоледа и других колача, али то беше за ме и сувише и с тога рекох потресено, да ја не сма- _ трам, да је то правилно, почех говорити о будућности мога. васпитаника ит. д. Али то беше велика увреда за родитеље, који иначе беху врло добри људи, рекоше ми, да они не могу трпети туђе упуте у васпитавању њихова детета, а нарочито од тако млада човека и — отпустише ме. То ми при тадањим дохоцима не беше најмилије, али ми је мило. било, што не ођутах; на жалост моје се пророковање испунило. Мој се некадањи васпитаник налази у затвору за кри-_ вицу, којој је узрок била, његова прекомерна тежња к уживањима. —

Родитељи не могу својој деци дати бољу храну но што су проста јестива најбољег квалитета. (С тога имам право, дд пребацим родитељима, који допуштају својој депи у најранијој младости суделовање при најлукеузнијим ручковима одраслих, који не питају шта је за дете добро, него шта му је укусно. Чудновато ! У другим приликама се вели с правом: „То није за дете, тај је пут за дете велики, не треба, дете пустити на поље о рђаву времену и т. д. а при јелуни_ пићу се често од детета захтева. оно, што је само за одрасле. Без озбира на то, што се таква деца васпитавају у уживањима и насладама, шта ће им остати за старије године, када већ у најранијим годинама свакодневно ужпвају богате ручкове, кушају од свакога вина а заслађују сладоледом и повластицама 2 То ће бити људи, који су већ до двадесете године све окушали, чији је предмет разговор само јестиво и пиће, који какву породичну светковину цене само по гомили јела и пића, и ако ,им у овоме нико не може уговети. Према.