Учитељ

022 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тако пријатно утиче на свако јестиво. Гладно дете не жуди за слаткишима, већ тражи јак и довољан оброк. Изнуђена уздржљивост не доноси моралну поправку лакомпа, с тога му треба мало по мало понова веровати и не скривати ништа _ од њега, али удесити да примети, како се на њ пази и како ће добити оштру казну, ако опет погреши. Свако одрицање пак, које би само дете учинило, треба допустити без велике гапаме. Са сваким таквим одрицањем расте морална снага човечја, јер осећа, да је господар себе и својих одношаја. Но виједно дете пе ће доћи до моралне снаге,'ако у родитељ

ској кући не буде имало добрих примера пред собом. Све предике пак о одвратности према лакомости, све казне мање ће користити, ако дете код самих евојих родитеља не примети умереност и уздржљивост.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

--————= |

_ ПОИХОЛОШКА АНАЛИЗА ПОЈИКОВА 0 СВЕСТИ И МАТЕРИЈИ

ОД ПРОФЕСОРА И. ОРШАНСКОГ: о (Свршетак)

Да се вратимо на развитак наших представа о исихичној или субјективној реалности. Као што смо већ видели, она од самог по| четка заостаје у своме развитку од представа спољашње реалности. У души јединог психичког бића свест пеихичке реалности састоји се само у утврђивању нечега различног од спољашље реалности. Раз_ лична душевна стања, раздељена међувременом, у слабој су међу_ собној вези и синтетичка представа о „ја“ једва се појављује. Само од оног момента, када дође у помоћ опхођење е другим људима, појава „ја“ постаје могућном и ево на који начин.

Свако нама елично биће јесте за нас потпуни објекат, који има _рвалности у највећем степену а према томе и потпуну трајност. Но ми преносимо и на све друге људе ту двогубу представу о себи, која се у нама већ раније израдила, — представу материјалне реалности и представу о нечем другом не толико реалном. Кад нам