Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 521

.

штавање облапорности. Свако уживање које је с извесним одрицањем скопчано, узвишеније је, не доноси никакве зле последице у васпитању, већ само јача моралну страну човечију. У томе треба да вежбамо нашу децу; треба их свићи да сама од својих колача целт или половину дана ништа не окусе, а од оних, који су најлепшег облика са свим сачувају, и од свега деле са својом браћом и сестрама — и са сиротом децом. Може ком малтшану оваква жртва у почетку. тешко да падне, али ће брзо приметити, да им се уживање тиме повећава; она ће брзо осетити, да су сама добила у својој моћи, да су сада у стању да и друге обрадују.

Ако ли је какво дете пак већ постало облапорно, онда их је и у томе, као и код свију грехова који се васпитањем _ развију, особито тешко исцелити. Пре свега треба створити физичку немогућност за лакомство, закључати и сакрити сва јестива као од каквог лопова, а особито му не давати новаца. _ Овај Физички притисак изазива код лакоме деце осим стида, још и уверење, да и без задовољавања свога порока може да живи и то још ерећно да живи. То уверење немају они, који уживају, они мисле, да ће бити несрећни, ако би се морали одрећи својих обичних уживања. Ако добије који лакомац ма с које стране какве посластице, онда: му треба узети, па му онда давати мало по мало. Он мора осетити, да не сме самостално располагати, већ да се мора чувати, као мала беба. Са свим би пак било погрешно, ако би се детету за казну скраћивали обиччи оброци, или ако би му се давала јела рђавијег квалитета мислећи, да лакомац и не заслужује ништа боље. Тиме ће се пожуда к укусним предметима само још јаче развити, и тако ће се облапорност у место угушивања још више појачати. Много је боље, ако се с њиме буде поступало као с дететом, које не може собом да управља и које има болест, да се особито стара за своје чуло укуса. Довољна и пријатна храна ће све више рушити темељ на коме почива облапорност, нарочито ако се у јелу Држимо реда, и ако се телесним покретима изазива глад, која