Учитељ

498 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Први и најделатнији чинилац у дечјем васпитању јесте мајка са осталим члановима породице. Истом касније долази школа и васпитач, другови и околина. Дете, које долази на свет слабо и нејако, зависно је од своје породице и Физички и психички. Према томе, оно је за породицу одвећ тесно везано, јер се она свестрано о њему брине. Дакле. не само по овоме телесном саставу, већ и по душевним особинама својим, оно је у многоме зависно од своје породице. И чула његова, која су му по рођењу у повоју, баш као и нејачка му телесна снага, корачају упоредо са телесним развитком. Било би сасвим излишно, када би смо ту истину хтели утврЂивати многобројним и разноврсним примерима узетим из живота, јер је то свакоме од нас и без тога врло добро познато.

Родитељска љубав наспрам свога ·порода неисцрпна је, безгранична и иде до самопрегоревања. То сви, којима је Бог дао од срца порода, знају врло добро. Тај осећај, који је више-мање распрострањен и у целом животињском царству, самоникао је и инстинктиван. А шта је то што код човека још јаче испољава ту неизмерну љубав према дециг У породу своме виде родитељи ускренулу своју слику и при"жику, виде саме себе подмлађене и обновљене. Отац се радује сину, као потпори својих старих дана; радује му се, да му он кућу обнови, да му се свећа крсна имена не угаси, и домаће огњиште у коров не обрасте. Мати се опет радује кћери да стече себи замену и врена помагача у сређивању разноврсних послова домаћих. Али у исто време, баш из те штревелшке љубави родитељске, почињу се низати погрешке њихове у васпитању свога порода, нарочито када уз осећај не иде упоредо и здрав разум, погрешке, које доцније постају често одвећ кобне и судбоносне. |

Домаће васпитање нашег подмлатка тече, у главноме, према томе, како појединци схватају ту задаћу по своме еопственом нахођењу. Домаће васпитање назце сеоске омладине, или другим речима: непосредно народно васпитање подмлатка,