Учитељ

ПРЕДАВАЊЕ | 545

На луку треба новући две тетиве. Из средине и једне и друге треба подићи управне. Где се ове секу, ту је средиште круга, од кога је део овај лук Сл. 4.)

НЕ Површина простора у кругу, не може Ми се пре изнаћи, док се не зна дужина У кружнога обима — периферије, С тога у

; : | 22: / је потребно најпре ово изнаћи — изра- ђ У чунати. · . А

Кад би се ружни обим — периферија — развио у праву линију. па би се сад та права сравнила са пречником тога круга, видело би се да је периферија од пречника дужа 8 пута и нешто мало више. Лудлоф је изнашао колико се пута тачно може пренети пречник на обим круга, т. ј. колико је пута периферија дужа од пречника. И тај број износи 8,745926 или 3'. ИМ овај се број зове Лудслфов број. Но обично се у разуму узима скраћено, не сва десетна места, већ само два: И с тога ћемо и овде узимати Лудолфов број 3,4. Овај. број значи: да је периФерија круга дужа од пречника 3,14 пута. Или на кружни обим може се пренети 3,14 пречвика. Према томе, ако се хоће да изнађе дужина периферије, треба најпре измерити дужину пречника, па ту дужину помножити ва Зла и производ ће показати дужину перисерију — кружнога обима.

Дужина, дикле, периферије налази се кад се пречник по множи са Лудолфовим бројем — са 8.

Пример :

Пречник некога круга износи 1» МР, Колика је перисерија 2.

Периферија ће – = 15 Х Зи = Ап мет.

Кад се ово зна, кад се зна да изнађе перисерија круга. онда је лако изнаћи дужину пречника или полупречника, кад. је позната само дужина, периферије.

+) Ова претходна знања о кругу, потребна су, да би се боље равумело израчунавање обима површине круга.

УЧИТЕЉ - 55