Учитељ

; РАСПРАВЕ И чланци Пе - = аи ЗАМАНА

марљивост ученика у раду и образност у понашању, а његових прекора бојали се више свега. Тај његов начин доцније није много помагао, био је бев дејства за вредноћу ученичку, јер их није могао, истро- | шен у раду, дуго задржавати на, послу. То је било у последњим годинама његовог учитељевања.

(Наставиће се)

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ >

Грађанска школа у Аустрији. Учитељи грађанских школа у Аустрији труде Фе да извојују измену у Закону школском, по којој би ученици тих школа имали иста права која имају и ученици средњих школа. .

Школски музеј у Бечу. Пт, Зеејзкај школски надворник још у 1894. години покренуо је мисао о оснивању школекога музеја, али који неби био само обична“ изложба, него би имао бити срество за више обравовање. У том би се правцу др жала и популарна научна предавања.

Путовање франпусвих учитеља. Министар проввете у Француској. је одредио повеће додатке учитељима грађанских и основ. школа да би могли провести „ферије у страним државама и што боље се усавршили у јевицима тих вемаља. По евр-

Лекарски преглед школске деце. Од пре неког времена почели су лекари | у Новом Јорку у Америци прегледати сваки дан сву школеку децу у споравуму са управама: санитетском и школском, Тај преглед врше 210 лекара за сада бесплатнб. С овим прегледом чини се сада спит, па ако се буде -покавао добар успех, онда ће

(се савести обавевно прегледање све школске деце сваки дан од нарочитих плаће- | них лекара. .

Школека игијена. У Штокхолму је ових дана изашла књига, која је међу педагозима у Скандинавији и Данији обратила на себе општу пажњу. Наслов јој | је: Како да. се очува здравље деци у тколском узрастуг М вастојп се из читавога реда испитивања разних учених Шведа, који се рачунају у ауторитете на, пољу педагогике, игијене, медицине и пеихологије. Д-р Силевершелд написао је ту ваним- 5 љиво истраживање о игијени предавања. Он вели да децу никако не треба у школу | слати пре ненавршене седме године. При томе је врло важно, да се деца у школи не занимају више од 3—4 сахата на дан, Закон треба да одреди највишу. границу школских занимања; размак времена, између једнога часа и другога, и задацима ку- | Ћевним. Што се тиче ваједничкога учења мушке и женске деце, ту се писац израава врло опревно; он вели да се до сад слаба пажња поклањала на разлику раавитка у деце разнога пола У њихову равличну узрасту. Мушка и женска деца истих жодина никада не стоје на истом степену развитка, ни у телесном, ни у душевном погледу. Равлика међу њима почиње се опажати у узрасту од 10 година. За то мисли он, да би добро било, када би се у вишим разредима избегавало. заједничко