Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 608

што сам Вам изнео у овоме писму, и треба је у опште добро васпитавати, па ће тада мање и бити оваквих ивкушења, код деце. Но, ако се једном повери деци новац на руковање, то ве треба рђаву употребу казнити или корити, већ их само згодно поучити, како би то требало да буде. А из тога се пак може само извести: да се деци не сме сувише рано допустити слободно располагање са својим новцем.

Још се на много начина у сад. доба може пробудити или се већ буди и јача страст за уживања код детета; родитељи чисто и не могу другојачије јер је дух времена управљен на уживања. Помислимо само нор. на многе велељепне проналаске, са којих се наш век с правом поноси, и замивлимо само, каквом циљу служе сви ти проналасци, па ћемо за све морати рећи, да служе модности и пријатности живота дакле, увећавању животнога уживања.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

И МС МАЈА

У колико и како мора учитељ утицати на дечје частољубље 2

н. БОДЕНИТТАЈЕ

пе ——

МОТО: „Главно је, да се частољубље не сме вештачки хранити, али се такође не сме угушивати природно и право частољубље.

Хербарт.

Првом половином нашега питања, дакле речима: „у колико мора учитељ утицати на частољубље својих ученика“, вели се прво, да је слободно па чаки потребно изазивати частољубље у деце;а у другој половини нашега питања налазимо тврђење, да то изазивање частољубља у деце има својих граница. Да бисмо дакле могли одговорити на наше питање, прво ћемо морати говорити о потреби, па онда о граници изазивања частољубља,

Реч частољубље врло је слична са речи славољубље, па се оне у обичноме говору готово увек побркају, те се говори о славољубљу,