Учитељ

ВАпибницИ 641

Звук звонцета означио је време да треба приступити, раду; те изасланици учитељских зборова из појединих крајева наше домовине заузеше своја места и после кратке почивке за преседничким столом — окружен члановима Главног Одбора стао је подпредседник Глав ног Одбора, г. Јова Максимовић:

Другови, браћо; наше Удружење има своју историју, пуну рада, љуну успеха. Осамнаесто-годишњи живот нашег Удружења, један је од главних чинилаца, те данас српски учитељ може погледати смело у очи учитеља сваке културне земље а наша народна школа може примерно стати уз своје друге других културних народа. У раду је било и грешака али ко ради господо, тај може и да погреши. Наше

грешке, према нашем раду — наивне су природе и кад вас видим, тако сакупљене, једнодушне, чиле, пуне духа, пуне рада, ја се морам — мисе морамо надати да ћемо нашем Удружењу створити још

већу историју, пунију рада, пунију успеха на срећу нашега. Краља, на срећу наше Краљевине. Нека нам је Бог на помоћи. Отварајући шеснаеету учитељску скупштину, велим вам, хобро дошли и срећан нам рад.

да тим, господо, пре свакога даљега рада, у име моје, у име Главног Одббра — знајући да смо потревили жељу свих вас — предлажем да шеснаеста учитељска скупштина донесе ову одлуку:

Одлука шеснаесте учитељске скупштине држане у Крагујевцу на дан 2. августа 1-99 године.

Учитељи Краљевине Србије прожети љубављу према српској школи и просветном напретку своје Домовине, сакупљени данас у џрвој престоници Милоша Великог, сматрају за своју свету дужност да још у почетку, пре свакога даљега рада, једногласно осуде богомреко дело атентата, извршеног 24. јуна ове године на драгоцени живот Њ. В. Краља Милана, узвишеног родитеља нашега милога, Краља и Господара Њ. В. Александра 1.

Учитељи ерпеки осуђујући из дна душе своје овај гнусни покушај, склопљених руку благодаре свевишњем Творцу. што је задржао демонску руку, те је нашој милој Домовини, нашем народу и нашем дичном господару и Краљу сачувао овај ретки, овај драгоцени живот првога Српекога Краља, после тужнога Косова. Сачувао жи: вот онога Краља, који је нашој Домовини извојевао независност и слободу испод туђинске власти, а просветни и културни точак својом снажном мишицом покренуо напред.

Учитељи ерпеки, стојећи чврсто и поуздано уза светли престо славних Обреновића и уза свога милога Краља Александра |. неће престати а да и даље не напајају млада српска срца љубављу, вер-