Учитељ
ПОМЕНИК 641
ПоМЕНИК
7 ЈОСИФ ХАМПИ-НОСТИ"Ћ
ЛЕСКОВАЧКИ УЧИТЕЉ
(НАСТАВАК)
ЈосиФовом полету и одушевљењу биле су мале границе рада у редовној школи. Он је отворио недељну и празничну школу за неписмене да их упути у основима писмености и у њој је радио две-три год. И сада живи сведок, његов садруг из тога времена г. Н. Кретић, учитељ у пенсији, причао нам је, да је ЈосиФ ишао пре зоре од дућана до дућана и скупљао шегрте да их у школи поучи док се не скупе редовни ученици. Њега нису могли одвратити од тога ни умесни прекори његових пријатеља, да ће се таквим радом брзо истрошити.
Тако интезиван наставнички рад трајао је код њега све док доцније, по ослобођењу није био неоправдано оцењен од једнога шкодеког надзорника, који је раније, док је Лесковац био под Турцима, присуствујуљи испиту у ЈосиФовој школи за њу рекао, да је мали университет и којему је Јосиф приликом те походе спасао живот.“) Што је доцније променио мишљење о његовом раду узрок су неке несугласице између њих, што му је Јосиф учинио прекор за извесне ствари на којима су заједнички делали. Сметње и неправде, које се чине наставницима од људи, по своме образовању и својим дужностима, удаљених од школе, причињавају им непријатности пролазне вредности, јер се од таквих лица не очекује помоћ и предусретљивост за школске послове и школске раднике. Али кад неправда дође са позване стране, од онога коме се верује, на чије се мишљење полаже, онда она може бити од судбоносног утицаја на цео рад до-
#) Овај је професор, поверен од тадашње владе путовао у тајној мисији по српским крајевима под Турцима да се увери и обавести о целокупним приликама, у њима,и да посвршава још некоје задатке, па је том приликом отишао и на испит у Јовифову школу. Да би остао непознат преставио се као Дибралија, а тако је био и одевен, По свршеносм испиту остао је био код Јосифа, на, ручку у школи где је Јосиф становао. Док су били још при ручку, улете вапштије у шк. двориште, ЈодиФ их спави и истрчи пред њих, па на њихово питање да ли се налази код њега српски шпијун који је био на испиту, он им је одговорио да он није од оних људи који конспирирају са турским непријатељима, а да би оставили школу на миру утутне им у руке по влатну меџедају. Професора, међу тим, прикрије до ноћи, па га по том одведе на безбедније место,