Учитељ

648 РАСПРАВЕ и _ ЧЛАНЦИ

тичнога лица, јер осим тога што му негира дотадашње трудове и успех, убија му самопоуздање; такво лице често изгуби веру у самога себе и у своју вредност. А да је тоге одиста било, да је Јо_сиФу учињена истинска неправда може се ценити по томе, што су његови ученици из тога кола према својој спреми, а по нарочитом одобрењу из његове школе прешли одмах у П. разред гимназије. Од те оцене, јер је Јосиф био веома осетљива душа — а нешто и са ранијег убилачког напрезања, он је нагло ночео да малаксава као наставник, док најзад није дочекао пенеију 1897, године

За. примерну службу на просветном пољу Јосиф је при пенсионисању одликован од Његовог Величанства Краља Александра орденом Св, Саве У. реда. |

Као најинтелегентнији у својој средини, Јосиф је своју просветну делатност проширио и на цркву. Тадашњи свештеници признавајући му умну надмоћност, често су га молили да држи беседе у црквим поучи народ о великим хришћанским празвипима. Његове су беседе · радо сл шане, он их је облачио у примамљиво рухо, подешавао их према својим слушаоцима; у њима је било еванђелске простоте, јер их је црпео из живота и рада првих хришћана и подешавао их за прилике у којима су се налазили. БВрлине, којих је требало првим хришћанима да одрже веру истицао је као неопходне особине оних, који теже да очувају народност, јер им је она била јаче угрожена од вере. Хвалио је приљежање за народне ствари и дарежљивоет на олтару општега добра. -

Колико се полагало на његову спрему, ученост и компетентност за просветно-црквене ствари види се по томе, што је он по упуту нишког архијереја давао сведочанства о спреми и подобности појединих лица за свештенички чин. Ако је ко без таквог уверења отишао владици, био је враћеч и упућен на учитеља Јосифа да га испита, и ако не зна, да га упути и поучи за свештеника, да о томе да свој суд, према коме је владика одбио или рукоположио пријављеног кандидата.

Ц.

Поред пувих руку послова чисто школско-црквене природе, Јо- · сиФ је развијао живи рад и у грађанетву на одржавању веза са српским Пијемонтом, на буђењу народне свести. За оваку врсту рада, зна се, потребни су поред добре спреме политичка увиђавност, такт, "обазривост, умешност, досетљивост. Он је свега тога имао у довољној мери, њега је на то упуђивала и његова блага природа удаљена, до крајности. Први корак у јаван живот бло му је да веже прија-

· тељство с кајмакамом лесковачким, представником власти за лесков.