Учитељ

пПОоМЕНИК “ 0 649

крај. То се доцније показало као оправдано, јер је било прилике где је требало спасавати главе, а он је то могао учинити само прија тељским утицајем на кајмакама.

И ако је у томе времену код веома виђених личности у Србији владала заблуда, да треба без разбора потпомагати бугарску шизму, иза које се крила национална пропаганда, ЈосиФ, и ако је привидно показивао расположење за егзархију, није хтео ништа уносити ни допустити што није имало на себи печат ербизма. То су убрзо запазале бугарске шовинисте, па су тражиле начин да га се ослободе или да га учине безопаеним за њихову ствар.

Услед неких несугласица међу српским првацима из црквено шк. одбора, неки Срби из личне освете поднесу тужбу против неколицине из тога одбора у којему је и ЈосиФ радио. Сумњичења приписивана оптуженима, Бугари. пренесу на ЈосиФову личност и затраже преко нишког мутесариФа ла га протерају. Њима се тада веровало, Цанков је био помоћник валијин и на његово назаљивање мутесари д'неве решење да Јосифа у протерају у Приштину. Лесковачког кајмакама толико је дарнуло ово неправедно прогоњење, да није могао лично саопштити Јовифу овај немио глас. И тако да се задовоље Бугараши, Јосиф је морао по зими испред турских Паја ска да иде у Приштину преко Гајтан планине.

Грађанство је по овом прогонству јако осетило величину губитка, па је се решило на један одважан корак. Њих шесторица, под вођством умрлих, Нешке Митровића и Косте Пертатског оду у Ниш мутевариФу. Код су ступили у салу за примање и учинили обичан поклон и поздрав, Нешка као најодважнији баци мутесариФу у крило кључеве од школе рекавши му: „честити пашо, у царско здравље ти ви нам затворио школу, ево ти кључева од ње“. МутесариФ одскочи у страну и упита за што то чине, а они му одговоре да нема ко да им учи децу, пошто је учитељ протеран. Паша је предлагао да им доведе учитеља из Софије, Трнова, Пловдива, а они су то одбили с разлога, што такве учитеље неће њихова деца разумети, јер они нога

кажу крака, рука — рка и изнесу му још неколико таквих примера. Паша увређен оволиком дрекошћу нареди, да се осамаре шест белаца да би их протерао — спровео у Цариград, а њих одмах стави.

под привремену присмотру. Међу тим и ЈовиФ је у Приштини радио преко евојих пријатеља за повратак у Лесковац, па је ради тога издазио и пред валију за тај кгај. Нешто због лепог пријема ЈосиФовог код валије, а и да не би цела ствар ишла чаку Цариград, нишки мутесариФ да свој пристанак, да се ЈосиФ може вратити за учитеља у Лесковац.