Учитељ
650 · ; РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ
Кад је стигао овај радосни глас, Јован Бунић с још неколико храбрих лесковчана оду у Приштину и врате Јосифа с помпом какве се приређују великим личностима, са искреним осећањима радости у којој је учествовао цео Лесковац. Да се не би могло тако лако поновити прогоњење, ва наваљивање лесковчана ЈосиФ се ожени девојком из једне виђене породице из Лесковца.
Кад није испао покушај да се ЈовиФ уклони путем власти, на коју су Бугараши имали јаког утицаја, покушају да га потплате, да га наговоре да приђе њиховој страни, и да своје силе заложе за бугареку ствар. Бугарски архимандрит, сада егзарх у Цариграду, дође у Лесковац са задатком, да оцени расположење лесковчана у националном погледу, и да задобије Јосифа ма којим начином, обећањем или претњом. да ово последње како се у први мах чинило није било тешкоћа, јер је ЈовиФ одмах дао свој пристанак да ће радити као Бугараш, само је била једина сметња на путу, како му је он представио био, а то је, што су лесковчани заражени србизмом, и онда би било од мале вредности да се он једини заложи за њихову ствар. Једне ноћи, по позиву архимандрита, дискутовали су у црквеној кући њих двојица питање: чиме се може стати на' пут ширењу ерпке мисли међу лесковчанима, и Јосиф га је уверавао да би за тај "посао бала уз-лудаа сва ередетва. Кад је разговор био најжевљи . чује се са једче оближње свадбе глас Неше-ног сина: „Устај, устај Србине, устај на оружје“. У почетку нису хтели навалице скрет: т1:
своју пажњу на ту песму, али како 6 певач поновио и ова се сама.
собом наметала, архимандрит прекине разговор и саслушавши пажљиво целу пеему до краја, изјави, да је Јосиф у праву, да ту не може бити речи о бугаризму п устане те оде. Сутра дан отпутовао је 30ром из Лесковца.
(Свршиће се)
——_>———
ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ.
—-=>>=—
Тлавни Одбер Учитељског Удружења код г. Министра просвете. Министар просвете и пркв. послова г. Андра Ђорђевић дуго је времена патио од једног недуга, који му је у последње време јако отежао сваки рад, — патио је од очију. Да би својој тешкој бољци лека нашао, отишао је у Беч на клинику, где је над њим извршена тешка операција — извађена ву му оба еочива очна. Благодарећи науци и Божјој помоћи — као шго он сам у своме говору рече — г. министар је потпуно повдравио на радост своје породице пријатеља и поштоваоца.